Proslava počinje ponoćnom ili jutarnjom liturgijom koja se služi u crkvama i manastirima, a vernici koji su postili mogu se pričestiti. Za one koji se ne pričešćuju, postoji običaj uzimanja nafore. Na Božić, ljudi se pozdravljaju sa "Hristos se rodi", a odgovaraju sa "Vaistinu se rodi", a ovaj pozdrav traje sve do Bogojavljenja, kada se koristi "Bog se javi", uz odgovor "Vaistinu se javi".
U našem narodu postoje brojni običaji vezani za Božić, a jedan od najlepših je lomljenje česnice, božićnog kolača u kojem se stavlja novčić. Ovaj običaj simbolizuje sreću, zdravlje i bogatstvo. Kada se lomi česnica, svaki član porodice uzima svoj deo u nadi da će u svom komadu pronaći novčić. Bez obzira da li novčić pronađu ili ne, svi pojedu svoj deo, kako bi obezbedili zdravu i srećnu godinu za sve u domaćinstvu.
Ako neko pronađe novčić, prema običajima, treba da ga otkupi drugim novcem od osobe koja ga je pronašla, a novčić se zatim stavlja na ikonu ili pored nje, gde se čuva do sledećeg Božića. Veruje se da će osoba koja nađe novčić biti blagoslovena srećom i bogatstvom tokom godine.
Takođe, srpski običaji nalažu da tog dana, najčešće u prepodnevnim satima, u kuću dolazi gost poznat kao položajnik. To je obično muškarac, mada u nekim delovima Srbije može biti i devojka ili dete iz porodice. Položajnik donosi sreću domaćinstvu za narednu godinu, a domaćini ga daruju poklonom na odlasku. Tradicionalno, položajnik se pri dolasku približava šporetu i "džara" vatru, pri čemu izgovara želje za sreću, zdravlje, novac i blagostanje u porodici. Tokom vremena, molitve su se prilagođavale, pa se sada često moli i za ljubav, prijatelje, putovanja i druge blagoslove.
Bonus video:
