Badnji dan najavljuje najradosniji hrišćanski praznik - Božić. Dobio je ime po badnjaku, hrastovom drvetu koje se na taj dan seče i unosi u kuću. Prate ga razni tradicionalni običaji i verovanja, mada su mnogi vremenom prilagođeni savremenom načinu života. Domaćice za badnju večeru pripremaju posna jela, a obavezni su riba i pasulj. Sto se posle večere ne rasklanja, već sva jela treba da ostanu tu do Božića. Običaj je da se proba sve što se nalazi na stolu.
Neparan broj jela
Badnja večera je poslednji posni obrok pred božićne praznike. Iako posna, prema našim običajima uvek je bogata. Uz ribu, drugo glavno jelo je posni pasulj, prebranac, a večera se završava suvim voćem, kompotima i posnim pitama i kolačima. Smisao ove večere je da se okupe svi članovi porodice za trpezom. Priprema se neparan broj posnih jela, što ima veze sa kultom predaka. Jede se u miru i tišini, a ako je neko u svađi, na Badnji dan treba obavezno da se pomiri.
Šta treba da bude na stolu?
Obavezan je badnjački kolač bez kvasca koji je domaćica umesila. On se za vreme večeri lomi, a ne seče. Na stolu treba da budu hleb i so, riba pržena na ulju, kiseli kupus, rezanci s orasima, turšija, med, vino i pasulj (obično prebranac). Badnjački kolač i riba simbolišu Isusa Hrista, so predstavlja silu božansku koja čuva delo božje, kao što so čuva ribu od propadanja, med simboliše zdravlje i večni život. Treba staviti sveću i sito ili tepsiju sa četiri krupne crvene jabuke, žitom, malo kukuruza i novca, suvim šljivama i orasima. To simboliše plodnu i zdravu narednu godinu.
Video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
