Priča o zahtevima žena kod plastičnih hirurga, često preteranim, može imati ozbiljne zdravstvene posledice. Mnogi doktori ih ipak ispunjavaju, iako znaju da to može biti štetno. Dr Milan Colić je u emisiji "Jutro" naglasio ovaj problem, istakavši da se ne može dozvoliti da pacijentkinje nameću svoje zahteve. On je apelovao da žrtve loših zahvata treba da tuže doktore, naglašavajući važnost koristiti samo registrirane materijale poput hijaluronske kiseline, umesto opasnih biopolimera.
Dejana Živković je podelila svoje iskustvo, naglašavajući kako je počela sa zahvatima u ranim dvadesetim, pod uticajem medijskog pritiska i trendova. Njeno iskustvo sa lošim tretmanom hijalurona u usnama u Nemačkoj, gde joj je neiskusan doktor umesto hijalurona ubrizgao biopolimer, ilustruje opasnosti neetičkog pristupa u industriji estetske hirurgije.
"To je tada stvarno bilo in i prosto je bilo nemoguće ne probati kada je svima dostupno. Bavila sam se manekenstvom gde su najlepše žene sveta. Onda gledaš Irinu Šajk i Andrijanu Limu i misliš da ti treba nešto da bi se istakao u tom svetu. Meni je to bilo interesantno i mislila sam da će mi to pomoći".
"Želela sam da stavim hijaluron u usne, vrlo malo, to je mrvica, samo crtice da osvežim. Ona je meni to naplatila, ja sam bila zadovoljna jedno 5,6,7 meseci. Hijaluron je filer koji traje određeni period. Međutim, ja nisam dirala usne dve godine, tri, četiri. Meni one sve veće i veće. Odem u Los Anđeles, potpišem ugovor sa menadžerkom, ona meni kaže: 'Super, možemo da radimo, ali skidaj usne odmah'. Ja kažem: 'Dobro'. Odem kod lekara u Los Anđeles, on mi skine i prođe par dana, meni i dalje velike usne. Pitala sam se šta je to, vratila sam se, on meni opet vadi. Ja opet imam nešto u sebi, odem treći put i pitam da mi objasni šta se dešava. On kaže: 'Sve što ste imali od hujalurona, zapravo nemate više. Ovo je sada silikon'. Ja pitam kakav crni silikon, ja ga nisam radila, da bih shvatila da je meni doktorka ubrizgala biopolimer."
Dr Colić je dalje objasnio da biopolimeri, koji su jeftiniji i trajniji od hijaluronske kiseline, mogu uzrokovati trajne komplikacije poput oticanja, deformiteta i potrebe za hirurškim intervencijama radi uklanjanja. Kritikovao je praksu prihvatanja takvih zahteva od strane hirurga, umesto da se insistira na medicinski pravilnim i sigurnim metodama.
"Ne možete da dođete i kažete: 'Dobar dan, 200 grama silikona'. Jednom je pacijentkinja meni rekla: 'Doktore, kako tako pričate, pacijentkinja je uvek u pravu'. Jeste, ali u pekari."
Dejana je istakla kako je nakon godina borbe sa nepredviđenim posledicama neodgovornih zahvata, uključujući podbulost oko očiju zbog nekontrolisanog širenja filera, shvatila važnost obrazovanja pacijenata o njihovim pravima i sigurnosti. Njihov dijalog otkriva dublje probleme u industriji estetske hirurgije i potrebu za strožim standardima i zaštitom pacijenata.
"Znate koja je vaša najveća greška? Što je niste tužili. Ja molim sve pacijentkinje da to urade, decenijama pričam da je jedini prirodni materijal hijaluronska kiselina. To je naš prirodni sastojak. Ona ima svoje vreme raspadanja, nekome je metabolizam brži, nekome sporiji, mora da se obnovi."
Ovakva javna rasprava ne samo da podiže svest o rizicima neetičke prakse u plastičnoj hirurgiji, već takođe poziva na odgovornost lekara i potrebu za zakonskom regulativom koja bi zaštitila pacijente od potencijalno štetnih tretmana.
