Kraj juna obeležile su izuzetno visoke temperature koje su se bližile četrdesetom podeljku, zatim je stiglo nevreme praćeno pljuskovima i gradom. Doktorka Ivana Stefanović iz Hitne pomoći upozorava koje simptome ne smemo da pripišemo samo promeni vremenskih prilika. Kako je navela dr Ivana Stefanović u uključenju za RTS, Hitnu pomoć su najčešće zvali pacijenti koji boluju od kardiovaskularnih bolesti.
Za prethodnih 24 sata zbrinuli su pet akutnih koronarnih sindroma, što jeste negde uobičajen broj, ali ipak je bilo neželjenih koronarnih događaja i dosta je pacijenata tokom noći zvalo zbog hipertenzije.
"Mi smo to očekivali kako temperatura pada. Svima prija ovo rashlađenje, ali kardiovaskularni pacijenti obično reaguju tako što skoči pritisak, tako da je to bio razlog poziva hitne pomoći", rekla je doktorka.
Navikli smo da takvu vrstu simptoma pripisujemo vremenskim prilikama, ali to može da bude izuzetno opasno, napomenula je doktorka.
"Činjenica je da se svi nekako, kad su visoke temperature, osećamo tromije, ali ne možete da zanemarite neke simptome da odjednom vam je jako teško, da se jako zadišete ako napravite pet metara što do sada niste, a ako se ta razdaljina smanjuje danima i na kraju sačekate da imate takav bol u grudima i neki devastirajući infarkt, nije dobro čekati", naglasila je dr Stefanović.
Ukoliko nam se dogodi nešto akutno, ukoliko smo dobro funkcionisali na visokim temperaturama, a sada kada je zahladilo, to predstavlja veliki napor, bez obzira da li osećamo tipičan bol u grudima, ali taj osećaj teškog zamora mora da nas upozori da nešto nije normalno.
