Tokom perioda od oktobra/novembra, pa sve do februara/marta, nikakva ili zanemarujuće mala kolicina UV zracenja talasne dužine ispod 320 nm prodire do zemljine površine. To znači da tokom zime ne postoji prirodni izvor vitamina D3. Zato nije iznenađujuće da je njegova količina u krvnom serumu tad značajno manja nego pri kraju leta.
Vitamin D kao dodatak ishrani tema je žestokih rasprava već godinama.
Neki kažu da on pozitivno utiče na zdravlje kostiju i čuva nas od prehlada i gripa, dok drugi tvrde da je sve to bacanje novca.
Vitamin D pomaže da se kontroliše količina kalcijuma i fosfata u našem telu, koji su potrebni za zdrablje kostiju, zuba i mišića.
Normalno nastaje kada se koža izlaže suncu - stoga ga dobijamo sasvim dovoljno u proleće i leto.
Ali u jesen i zimu, kada sunčeve svetlosti ima manje, proizvodimo i manje vitamina D, tako da jedna od pet osoba u Evropi oseća njegov nedostatak.
Iako se vitamin D nalazi u nekim namirnicima, teško je tim putem uneti preporučenu količinu. Vitamin D nastaje u koži usled sunčeve svetlosti i za većinu ljudi to je galvni izvor
Zbog toga su 2016. zdravstveni zvaničici izjavili da bi svako trebalo da razmotri svakodnevno unošenje vitamina D u pilulama, pošto neki ljudi teško na drugi način mogu da unesu 10 mikrograma (400IU), koliko su preporučili stručnjaci.
Razlog za to je, rekli su, očuvanje zdravlja kostiju i mišića.
To ne znači da svako mora da kupi te suplemente - već samo da razmisli o tome da li su mu potrebni.
Studija koja leži u pozadini tih napisa opsežna je meta-analiza 81 prethodna istraživanja veze između vitamina D i zdravlja kostiju, ali samo četiri takva istraživanja zapravo su se ondosila na osobe koje su imale nedostatak tog vitamina u telu.
Zdrave osobe sa dobrim nivoom vitamina D nisu baš osetile neku koristi od toga.
Držite se aktuelne preporuke
I drugi nezaviski stručnjaci bili su kritični i isticali su to da uzimanje suplemenata ima učinka samo ako patite od niskog nivo vitamina u telu.
Profesor Adrijan Martino sa Londonskog univerziteta Kvin Meri rekao je da nalazi „ne nude nijedan razlog da se ponovo analizira ili preispita" aktuelna preporuka.
A profesor Martin Hjuison iz Društva za endokrinologiju rekao je sledeće: „Gotovo sve probe sa vitaminom D kao dodatkom ishrani pokazale su da je suplementacija efikasna samo ako u startu imate nedostatak vitamina D.
„U tom svetlu je u studiji bilo teško otkriti korisne strane suplementata sa vitaminom D, iako je učestvovao veliki broj pojedinaca."
Istraživači, pišući za Lanset dijabetes i endokrinologiju, tvrde da je „potrebno dodatno istraživanje".
Nedostatak vitamina D je definisan kao količina manja od 25 nanomola po litru krvnog seruma (nmol/l).
Razlika u maksimalnim nivoima vitamina D3 tokom letnjih i zimskih meseci je čak do 10 ng/ml i zato mnogi ljudi zimi pate od hipovitaminoze vitamina D3. Ovo dokazuje ključnu ulogu UV zračenja u snabdevanju organizma vitaminom D3 iako ga unosimo i hranom. Kod ljudi koji zimi u hrani unose dosta ovog vitamina, ovaj problem nije toliko izražen.
Postoje i namirnice bogate vitaminom D, ali i jedna zabluda o njima koja može mnogo da košta!
Riba i pečurke najbolji su prirodni izvori vitamina D. Ali šta to zapravo znači? Potrebno nam je između 3.000 i 4.000 međunarodnih jedinica (IU) dnevno da bismo ojačali imunitet i kosti. Koliko ga se nalazi u ovim namirnicama?
Kašika ribljeg ulja daje nam oko 1.300 IU, što zaista nije loša brojka, ali mnogi ne vole ili ne žele da uzimaju riblje ulje.
Porcija pastrmke ima oko 640 IU, a porcija iste veličine prirodno uzgojenog lososa samo 570. Uporedite to sa mlekom obogaćenim vitaminom D koje daje samo 100-120 IU, i pečurkama koje po porciji sadrže oko 360 IU vitamina.
Pastrmka i pečurke nisu skupi, ali za lososa ćete morati da izdvojite mnogo novca, nećete znati da li je prirodno uzgojen ili nije, što značajno smanjuje sadržaj vitamina, a dobićete manje od 20 odsto neophodne doze.
Mleko tu takođe nije od neke pomoći, osim ako ga ne unesete u neverovatno velikoj količini.
Imunolog Borislav Kamenov objašnjava da je vitamin D najvažniji za zaštitu organizma od sezonskih virusa. On je istakao da odrasle osobe trebaju da unesu i do 10.000 jedinica ovog vitamina kako bi se odbranili od bolesti, dok je taj broj kod mlađih ljudi 5.000.
„Nesporna je delotvornost vitamina D, i upravo mislim da tu leži tajna zašto se bolest intenzivirala u poslednje vreme. Zato što dok je bilo lepo vreme, dok je bilo sunca, mi smo dobijali vitamin D i preko sunca. Mnogi su našli i zamenu, oni koji imaju niske vrednosti tog vitamina. Sada, kada više nema tog vitamina, usmereni smo na substituciju, a mi nju vršimo izuzetno malim dozama. Znam puno prijatelja koji piju 400 jedinica, najviše 1000, i oni misle da je to dovoljno“, navodi Kamenov.
On ističe da za obolele trebaju da budu enormno velike doze, kao i da građani i dalje uzimaju premalo D vitamina.
Dakle, vitamin D mora se unositi i kroz suplemente, inače ste bacili novac na skupu ribu koja vam ne daje željeno dejstvo, ili ste se napili mleka a još uvek niste dostigli neophodan nivo.
Ali, nije svejedno koji vitamin D uzimate, jer ima nekoliko podvrsta. Ako uzimate pogrešnu, niste uradili ništa za zdravlje, objasnila je dr Ešli Džordan Ferira.
"Vitamin D važan je za imunitet, skeletni sistem, pa čak i plodnost i raspoloženje, a u većini zemalja ljudi imaju manjak jer ga ne unose dovoljno", rekla je ona.
"Za nas su važni vitamini D2 i D3 jer se najčešće nalaze u suplementima i ljudi ih izjednačavaju, a jedan je važniji od drugog", rekla je doktorka.
Vitamin D3 koža stvara nakon izlaganja Suncu, ili ga unosimo iz masne ribe i žumanaca. Najčešće se nalazi u suplementima.
Vitamin D2 nalazi se u pečurkama i kvascu, kao i formama suplemenata koje prepisuju lekari, ne onima koje kupite u "prvoj" radnji.
Koji je bolji i efikasniji? Vitamin D3, navodi doktorka. Ima veću bioefikasnost i bioaktivnost. Šta to znači?
"Vitamin D3 bolje podiže nivo biomarkera koji pokazuje prisustvo vitamina, i potom ga održava na visokoj stopi. A vitamin D2, odnosno proizvodi njegovog metabolizma, se slabije vezuju za protein koji ih potom raznosi po telu", objasnila je ona.
"Volela bih da i nutricionisti, i novinari koji pišu o zdravlju, prestanu da ih izjednačavaju. Vitamin D3 je kao olimpijski sportista koji je uzeo zlatnu medalju. A vitamin D2 nije ni stigao do podijuma", zaključila je ona.
