U ovom trenutku epidemije velikog kašlja najvažnije je da potenciramo pravovremeno javljanje lekaru, čim se jave prvi simptomi, radi uključivanja antibiotske terapije jer samo pravovremena terapija smanjuje zaraženost i komplikacije, upozorava dr Svetlana Popović, infektolog.
Doktorka ističe da je u našoj zemlji vakcinacija dece protiv velikog kašlja obavezna, dok u pojedinim zemljama pored dece vakcinu primaju i odrasli kako bi se poboljšao kolektivni imunitet.
- U nekim zemljama, poput Engleske, Francuske i Australije, preporučuje se da u porodicama gde stiže novorođenče, stariji članovi dobiju jednu dozu vakcine. Novorođenče je najugroženija kategorija, pa se, recimo, u Nemačkoj i Velikoj Britaniji vakcina protiv pertusisa daje trudnicama tokom poslednja tri meseca trudnoće, imunitet se tako sa majke prenosi na bebu putem placente, i time se obezbeđuje novorođenčetu imunitet dok ne primi prvu dozu vakcine – objašnjava doktorka Popović.
Kako se prenosi veliki kašalj?
Kao i svaka respiratorna infekcija, veliki kašalj se prenosi kapljično. Kada zaražena osoba kija, kašlje, slini i širi kapljice sekreta u okolinu, zdrave osobe ih mogu udahnuti i tako se zaraziti. Bordetella pertussis važi za visoko zaraznu bakteriju. Uspeva da zarazi 80-100% ljudi koji su se našli u blizini zaraženog. Inkubacija traje između 7 i 21 dan. Najveća mogućnost zaraznosti je pri kraju perioda inkubacije. Kako vreme odmiče, ona se smanjuje.
Bolest se odvija u dve faze
„Počinje kao i svaka virusna respiratorna infekcija. Prvi stadijum traje sedam do deset dana sa kašljucanjem, retko povišenom temperaturom, sa curenjem nosa. Onda dolazi najružnija faza, faza zacenjivanja koja može da traje i dva do tri meseca. Zato se pertusis zove – bolest od sto dana. Ta druga faza bolesti je zaista najdramatičnija“, rekla je dr Ostojić.
Deca imaju napade koji traju kratko, minut do dva, ali tu ostaju bez vazduha, poplave, bleda su, iscrpljena. Može doći do komplikacija poput upale pluća, hernije, pojave prolapsa rektuma.
„To su stravični napori pri kašljanju. Dete ostaje bez vazduha, bude iskolačenih očiju, modrikasto. Roditelji znaju kako izgleda dete kad ima kašalj, a ne može da iskašlje. Tako mala deca se najčešće primaju u bolnicu da bi bila praćena. Posle toga dolazi do faze stabilizacije, kada se kašalj proređuje i to traje još desetak dana. Sve ukupno može da bude sto dana“, istakla je doktorka.
Pored narodskog epiteta „magareći“, veliki kašalj se zbog dužine trajanja simptoma ponekad naziva i „kašalj od 100 dana“, iako su napadi u kasnijim fazama ređi i neuporedivo slabiji.
Veliki kašalj može da dobije svako dete, a rizicima su posebno izložena odojčad i mališani do pete godine života. Iako kao simptom često može da bude uznemirujući, važno je znati da je veliki kašalj zapravo vid zaštitnog (protektivnog) mehanizma.
Simptomi koji su karakteristični:
jaki napadi kašlja,
crvenilo lica,
otok očnih kapaka,
promene na koži zbog naprezanja (žile, crvenilo, svrab),
strah,
cijanoza (plava boja kože),
bledilo,
hladan znoj
malaksalost i umor
nedostatak apetita.
Imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja sprovodi se kod beba od navršena dva meseca života, primenom kombinovanih vakcina. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života.
Prva revakcinacija se daje u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim). Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib.
Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane četvoro-valentne vakcine (DTaP-IPV, Tetraxim) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili tokom prvog razreda.
Treća revakcinacija daje se primenom jedne doze kombinovane dT vakcine (Ditevaksal-T za odrasle) u završnom razredu osnovne škole, a najkasnije do navršenih 18 godina života.
