Nagle promene u temperaturi vazduha, koje variraju do 16 stepeni od jednog do drugog dana ne prijaju ni starima ni mladima. Mnogi ljudi osećaju zdravstvene tegobe, poput variranja pritiska, glavobolje, bola u zglobovima, ali i neraspoloženje, nesanicu, nervozu.
„Biometeorološke prilike uticaće nepovoljno na sve osetljive osobe, naročito na srčane bolesnike, astmatičare, hipertoničare i nervno labilne osobe. Od meteoropatskih reakcija mogu se javiti glavobolja, zamaranje i smanjena koncentracija. Poseban oprez savetuje se kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima i osobama sa psihičkim tegobama. Preporučuje se adekvatno odevanje u skladu sa očekivanim dnevnim temperaturama, kao i dodatna pažnja u saobraćaju", navodi se na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Shutterstock
Promenu vremena meteoropate i hronični bolesnici osećaju i nekoliko dana ranije, pa je neophodno da se pridržavaju saveta lekara.
Kako je dr Milijana Balević, kardiolog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, objasnila za „Politiku“, nagle promene vremena, posebno kod hroničnih bolesnika koji zaborave da popiju terapiju i ne idu na redovne kontrole kod lekara, dovode do pogoršanja zdravstvenog stanja zbog čega im je potrebna lekarska pomoć. Dodaje da je bitno da pacijenti idu na redovne kontrole, da vode računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti i idu u šetnje, ali i da dovoljno spavaju. Tako će lakše prebroditi vremenske oscilacije. Posebnu pažnju treba obratiti na psihijatrijske bolesnike, jer oni često zbog lupanja srca odu kod kardiologa. Tokom niskih temperatura vazduha zimi krvni sudovi se spontano grče, pa se opuste kada osoba uđe u prostoriju gde je toplo. Kod zdravih osoba zbog elastičnosti krvnih sudova to nije neki problem. Ali ako su osobe pušači ili imaju neku drugu bolest krvnih sudova, za njih je veoma rizična niska temperatura, jer usled grčenja krvnih sudova može da se napravi tromb, koji može da izazove infarkt ili šlog. U posebnom riziku su i mladi koji dosta koriste energetska pića, koja su puna šećera i kofeina, koji mnogo utiču na kardiovaskularni sistem, ali i jetru, navela je dr Balević.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
