Demencija ne prati samo starije: Signal za uzbunu se može javiti u ranim 30-im, prepoznajte simptome na ovaj način

Iako se demencija smatra bolešću starosti, upozoravajući simptomi se zapravo mogu pojaviti mnogo ranije. Ovo je rani znak demencije koji  se javlja u tridesetim

Šta je demencija?

Demencija nije posebna bolest, već je opšti termin za oštećenu sposobnost pamćenja, razmišljanja ili donošenja odluka koje ometaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije. Iako demencija uglavnom pogađa starije odrasle osobe, ona nije deo normalnog starenja.

Printscreen/TikTok

Šta izaziva demenciju?

Demencija generalno uključuje gubitak pamćenja. Često je to jedan od ranih simptoma stanja. Gubitak pamćenja može imati različite uzroke. Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije kod starijih osoba, ali postoje i drugi uzroci demencije. U zavisnosti od uzroka, neki simptomi demencije mogu biti reverzibilni.

Simptomi demencije

Oni se obično razvijaju u šezdesetim godinama života ili kasnije.

Kognitivne promene:

• Gubitak pamćenja, koji obično primeti neko drugi.
• Problemi u komunikaciji ili pronalaženju reči.
• Problemi sa vizuelnim i prostornim sposobnostima, kao što je gubitak tokom vožnje.
• Problemi sa rasuđivanjem ili rešavanjem problema.
• Problemi u obavljanju složenih zadataka.
• Problemi sa planiranjem i organizacijom.
• Loša koordinacija i kontrola pokreta.
• Konfuzija i dezorijentacija.

Shutterstock

Psihološke promene:

• Promene ličnosti.
• Depresija.
• Anksioznost.
• Agitacija.
• Neprikladno ponašanje.
• Biti sumnjičav, paranoičan.
• Videti stvari koje ne postoje, poznate kao halucinacije.

Rani znak demencije koji se javlja već u tridesetim

Demenciju karakterišu mnoge i nagle promene raspoloženja. Danas se sve više govori o demenciji sa padom kognitivnih sposobnosti, naročito zbog slučajeva poznatih, recimo Brus Vilis. Iako se demencija u osnovi smatra bolešću starosti, simptomi mogu mnogo ranije upozoriti na njen rizik – upravo na to skreće pažnju studija iz 2022. godine.

U svojoj studiji koja je uključivala više od 600 ispitanika srednjih godina (uzrasta od 35 do 64 godine) i 2.600 ispitanika starosti 79 i više godina, istraživači sa Univerziteta u Birmingemu su otkrili da su oni koji često pate od noćnih mora u značajno većem riziku od demencije. Odnos je zaista šokantan: najmanje jedan loš san nedeljno u srednjim godinama čini nas četiri puta sklonijim kognitivnom padu. U starijoj starosnoj grupi, ista pojava udvostručuje šanse za kasniji razvoj demencije, piše Lepota i Zdravlje.

Važno je dodati da se ne radi samo o lošim snovima, već o noćnim morama koje uplaše čoveka – to pogađa otprilike 5 odsto odrasle populacije. Mučne noćne more mogu biti uzrokovane i stresom i anksioznošću, ali zanimljivo je da se ovaj fenomen povezuje i sa pojavom Parkinsonove bolesti. Prema istraživačima, jedno od mogućih objašnjenja bi moglo biti da loš kvalitet sna dovodi do akumulacije određenih proteina povezanih sa demencijom, dok druga teorija sugeriše da nas ista genetska promena može predisponirati za oba fenomena. 

 

Bonus video: