Veliki kašalj, u narodu poznat kao "magareći kašalj", koji već izvesno vreme hara našim prostorima, zarazna je infekcija uzrokovana bakterijom Bordetella pertussis koja zahvata disajne puteve (respiratorni trakt).
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" ukazao je da budući da se tipična klinička slika sa napadima kašlja sa zacenjivanjem retko razvija kod novorođenčadi i odojčadi, kao i da adolescenti, odrasli ili nepotpuno vakcinisana deca imaju blage ili atipične simptome, radi potvrde dijagnoze pertusisa potrebno je sprovesti laboratorijsko ispitivanje brisa nazofaringitisa kod osobe bilo kog uzrasta, kod koje kašalj traje dve nedelje i duže, a ne može se dovesti u vezu sa nekim drugim uzrokom.
Bris se uzima i kod odojčadi, bez obzira na dužinu trajanja kašlja, ukoliko se kašalj ne može povezati sa nekim drugim oboljenjem i prisutan je bar jedan od sledećih simptoma: napadi kašlja,
Laboratorijska potvrda dijagnoze pertusisa sprovodi se u Centru za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". U zavisnosti od dužine trajanja kašlja, razlikuje se i laboratorijska dijagnostika, pa se tako za kašalj koji traje manje od 14 dana uzima nazofaringealni bris, u slučaju da traje od 14 do 28 dana bris i uzorak krvi, a ako traje duže od 28 dana, samo uzorak krvi.
U ovoj godini, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (GZJZ), do novembra 2023. prijavljeno 47 slučajeva.
Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, tri slučaja 2020. godine, do dva slučaja 2021. godine, a u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja.
Dr Olivera Ostojić, načelnica Dečje klinike KBC Dragiša Mišović, rekla je da je veliki kašalj ili pertusis, nažalost, ponovo među nama, što nije dopustivo jer postoji vakcina koja sto odsto štiti od ove bolesti.
“Bolest nije naivna i može da ima ozbiljnije komplikacije, pogotovo u malom uzrastu. Najugroženija su najmlađa deca, od rođenja do šestog meseca dok se ne postigne potpuna vakcinacija“, objasnila je dr Ostojić nedavno u „Jutru“ na Prvoj.
Ova bolest se prenosi respiratornim putem, a među nevakcinisanima može jako brzo da se prenese.
Nakon pojave prvih simptoma, bolest se odvija u dve faze.
„Počinje kao i svaka virusna respiratorna infekcija. Prvi stadijum traje sedam do deset dana sa kašljucanjem, retko povišenom temperaturom, sa curenjem nosa. Onda dolazi najružnija faza, faza zacenjivanja koja može da traje i dva do tri meseca. Zato se pertusis zove – bolest od sto dana. Ta druga faza bolesti je zaista najdramatičnija“, rekla je dr Ostojić.
Deca imaju napade koji traju kratko, minut do dva, ali tu ostaju bez vazduha, poplave, bleda su, iscrpljena. Može doći do komplikacija poput upale pluća, hernije, pojave prolapsa rektuma.
„To su stravični napori pri kašljanju. Dete ostaje bez vazduha, bude iskolačenih očiju, modrikasto. Roditelji znaju kako izgleda dete kad ima kašalj, a ne može da iskašlje. Tako mala deca se najčešće primaju u bolnicu da bi bila praćena. Posle toga dolazi do faze stabilizacije, kada se kašalj proređuje i to traje još desetak dana. Sve ukupno može da bude sto dana“, istakla je doktorka.
Na pitanje šta je doprinelo da se veliki kašalj, bolest koju smo bili spremni da pošaljemo u istoriju medicine, vraća, pedijatar Mihajlo Stevanović rekao je za B92 da se veruje da je uzrok slabija zaštita, upravo zbog smanjene vakcinacije.
„Bolest nikada nije bila iskorenjena, ali se beležio mnogo manji broj teških slučajeva, jer je veći broj dece bio imunizovan“, rekao je dr Stevanović.
