Doktori su digli ruke od njega: Peđu život nije štedeo, leukemija mu se 4 puta vraćala, dobio je 2 infarkta - Evo kako se izlečio

Predrag Sljepčević zovu arhineprijateljem leukemije. Pobedio ju je više puta, čak i onda kada je medicina rekla da "ne postoje šanse". Peđi se 2008. godine život potpuno promenio kada mu je prvi put dijagnostikovana leukemija. Za njega to je bio potpuni šok. Između prve i druge leukemije prošlo je četiri godine. U tom periodu Predrag je posvetio vreme kako bi shvatio zbog čega mu se to desilo.

"Ja to zovem stanjem izmenje svesti, tada mozak ne funkcioniše, tada je tu taj strah od smrti prisutan. On preplavi sve i čovek ne može da razmišlja", započeo je svoju priđu Predrag za Prva TV.

Prvo pitanje koje je postavljao sebi jeste - "Zašto ja? Kako meni?". Peđa kaže da je uspeo da dođe to odgovora.

"Nema dokaza za moju teoriju, osim jednog. Leukemija kada počne da se vraća, ona se vraća dok ne ubije.

Većina svetski poznatih naučnika smatra da je osnova u ranom detinjstvu. Leukemija je psiho-somatska autoimuna bolest. Znači da ona iz naše psihe se spušta na naše telo. Ono što sam shvatio jeste da pogrešno prihvaćene informacije koje dobijama u kontaktu sa našim najbližima u prvih šest do osam godina života - u nama stvara bol ili patnju. Potiskujemo sve dublje i dublje i sve manje imamo šanse da shvatimo zašto smo se razboleli", objašnjava Predrag.

Nažalost, u periodu od 2008. godine do sada, Peđu život nije nimalo poštedio. U međuvremenu, dobio je i dva infrakta.

"Posle treće leukemije, nisam imao mnogo trombocita koji služe za zarastanje rana i zgrušavanje krvi na mestu povrede. Doživeo sam začepljenje arterija. Spasila me je posledica leukemije. Pošto sam ih imao malo oni nisu potpuno začepili arteriju i stigao sam na vreme do Urgentnog centra", prepičava Predrag.

Na pitanje voditeljke šta Peđu vodi dalje kroz život i daje snagu, on je odgovorio jasno: "Ljubav prema životu!" Za kraj Predrag se osvrnuo na važnost trombocita u organizmu. Ističe da su ljudima koji boluju od lekemije oni neophodni da bi preživeli. Bez trombocit oni su u stalnoj smrtnoj opasnosti, jer bilo kakvo naprezanje može da dovede do pucanja nekog krvnog suda.

Trombocite može svako da donira u Institutu za transfuziju krvi Srbije. Za razliku od klasičnog davanja krvi, koje traje pet do osam minuta, odvajanje trombocita može da traje i tri sata. Davaoci trombocita mogu da budu i muškarci i žene od 18 do 60 godina, pod uslovom da nisu primali transfuziju. Davaoci ne mogu da budu žene koje su bile u drugom stanju. U oba slučaja stvaraju se antitela koja se u krvi zadržavaju do kraja života i predstavljaju potencijalnu opasnost za pacijenta koji prima trombocite.

"Taj nivo trombocita koji davaoci daju, oni se unutar tri dana u potpunosti nadoknade. Volumen tečnosti koji se gubi prilikom davanja trombocita je minimalan, između 250 i 400 mililitara. Kroz dve čaše vode oni nadoknade kompletan izgubljeni volumen", objašnjava Dr Vesna Bosnić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije.