Ljudi koji treniraju su u najvećoj opasnosti od ove bolesti: Ako osetite slične tegobe, smanjite fizičku aktivnost

 

Ateroskleroza je više, a ne manje, kod muškaraca srednjih godina koji intenzivno vežbaju. Ova zagonetka je navela Vincenta Aengevaerena, kardiologa na obuci u Radboudumc u Nijmegenu, da mu posveti svoju tezu, prenosi magazin Express.uk.

Da bismo izbegli nesporazume: vežbanje je zdravo za srce i krvne sudove, kaže kardiolog Aengevaeren: „Vežbanje smanjuje rizik od srčanog udara. Poboljšanjem vaskularne funkcije, krvnog pritiska, sastava masti u krvi i regulacije šećera, između ostalog“, kaže on u NRC kao odgovor na svoje istraživanje.

Ali 2008. godine, nemački istraživači su otkrili nešto neobično kod muškaraca starijih od 50 godina koji trče najmanje pet maratona svake tri godine. Maratonci imaju čak i više kalcifikacije koronarnih arterija nego opšta populacija. Znamo da ateroskleroza zapravo povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Da li je zdravo kretati se tako intenzivno? To je bio povod za Aengevaerenovo doktorsko istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u Circulation-u.

Kardiolog na obuci pregledao je 289 muškaraca starosti od 50 do 60 godina. Muškarci treniraju 25 do 57 sati nedeljno na intenzivnom do veoma intenzivnom nivou. Da vam dam ideju: u proseku provodite oko četiri sata nedeljno na intenzivno trčanje. Ateroskleroza se proverava CT skeniranjem. Rezultat: udeo muškaraca sa aterosklerozom porastao je sa 52 odsto na 71 odsto za šest godina. Nije bilo važno koliko sati nedeljno muškarci treniraju, ali intenzitet vežbe je igrao ulogu. Muškarci koji su najintenzivnije vežbali videli su da se njihov nivo ateroskleroze najviše povećava. „Normalni“ muškarci koji su intenzivno vežbali imali su manje nove ateroskleroze.

Poput maratonaca u nemačkoj studiji iz 2008, ovi intenzivno atletski muškarci razvili su dodatne kalcifikovane arterije. Da li ovi sportisti imaju veći rizik od srčanih oboljenja, kaže kardiolog na treningu, još nije rekao. Ateroskleroza može nekako zaštititi ove momke. Čvrsti zidovi posuda su manje skloni kidanju. U svakom slučaju, to je hrana za dalja istraživanja. Baš kao i pitanje o sportistima starijim od 50 godina.