Čovek može sasvim normalno da pamti imena, obavlja svakodnevne poslove i razgovara, a da se u njegovom mozgu već godinama odvijaju promene povezane sa Alchajmerovom bolešću. Naučnici su otkrili nešto posebno zanimljivo, jedan od mogućih ranih pokazatelja rizika mogao bi da se krije u načinu na koji se zenice šire dok pokušavamo nešto da zapamtimo.

Alchajmerova bolest ne počinje onog trenutka kada čovek prvi put zaboravi gde je ostavio ključeve ili ne može da se seti nečijeg imena. Promene u mozgu mogu da počnu mnogo ranije, čak i godinama pre nego što se pojave primetni problemi sa pamćenjem.

Upravo zato naučnici godinama pokušavaju da pronađu način da prepoznaju povećan rizik što ranije.

Šta se dešava sa zenicama dok pokušavamo nešto da zapamtimo?

Istraživači Medicinskog fakulteta Univerziteta Kalifornije u San Dijegu otkrili su zanimljivu vezu između širenja zenica i genetskog rizika od Alchajmerove bolesti.

Naime, kada pokušavamo da rešimo težak zadatak ili zapamtimo niz brojeva, naše zenice se prirodno šire. Što mozak ulaže više napora, to ova reakcija može biti izraženija.

U studiji objavljenoj 2019. godine naučnici su pratili reakcije zenica kod muškaraca starosti između 56 i 66 godina.

Posebno je bilo zanimljivo ono što se događalo kada su učesnici morali da zapamte niz od devet cifara.

Kod muškaraca sa većim genetskim rizikom od Alchajmerove bolesti primećeno je izraženije širenje zenica, iako su zadatak rešavali podjednako uspešno kao i ostali učesnici.

Drugim rečima, njihovo pamćenje je na testu funkcionisalo normalno, ali je reakcija zenica ukazivala na veći mentalni napor.

Zašto je ova promena važna?

Naučnici smatraju da reakcija zenica može da pruži informacije o radu dela mozga poznatog kao locus coeruleus, koji učestvuje u regulisanju pažnje i mentalne aktivnosti.

Upravo u tom području mogu rano da se pojave promene povezane sa tau proteinom, jednim od važnih pokazatelja Alchajmerove bolesti.

Zbog toga istraživači ispituju da li bi praćenje zenica tokom jednostavnih zadataka pamćenja jednog dana moglo da pomogne u ranom otkrivanju povećanog rizika.

I novija istraživanja, uključujući studiju objavljenu 2026. godine, nastavljaju da ispituju vezu između reakcije zenica, pažnje i blagih kognitivnih poremećaja.

Može li se bolest prepoznati gledanjem u oči?

Važno je naglasiti da se ove promene ne mogu pouzdano prepoznati običnim gledanjem u ogledalo.

Reč je o preciznim merenjima posebnim uređajima, tokom kontrolisanih testova. Širenje zenica samo po sebi nije dokaz Alchajmerove bolesti, niti ovaj metod predstavlja rutinski dijagnostički pregled.

Ipak, rezultati su značajni jer pokazuju da mozak ponekad može da ulaže dodatni napor mnogo pre nego što osoba primeti da joj pamćenje slabi.

Ako neko počne često da ponavlja ista pitanja, zaboravlja nedavne razgovore ili se teško snalazi u poznatim situacijama, takve promene ne treba pripisivati samo godinama.

Rano prepoznavanje problema omogućava pravovremeni pregled i procenu uzroka, a kod određenih pacijenata i pristup terapijama koje mogu da uspore napredovanje bolesti.