Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), plućna fibroza i astma predstavljaju oboljenja koja mogu otežati disanje, ali se njihovi simptomi ne ispoljavaju uvek na isti način. Pulmolog Sandip Najar upozorava na četiri simptoma na koje bi trebalo obratiti posebnu pažnju.

Kada se govori o bolestima pluća, većina ljudi najpre pomisli na kašalj, otežano disanje i bol u grudima. Ipak, određena oboljenja disajnog sistema mogu se razvijati postepeno, dok njihovi prvi znaci često ostaju neprimećeni. Zbog toga ih mnogi pripisuju umoru, starenju ili slaboj fizičkoj kondiciji.

1. Umor koji ne nestaje ni nakon odmora

Ukoliko se budite umorni i iscrpljeni čak i nakon dovoljno sna, uzrok ne mora nužno biti stres ili naporan svakodnevni tempo. Dugotrajan osećaj umora može ukazivati na različite zdravstvene tegobe, uključujući i probleme sa disajnim sistemom.

  1. Kada pluća ne funkcionišu pravilno, dotok kiseonika do tkiva i organa može biti smanjen. Zbog toga se mogu javiti izražen umor, malaksalost i nedostatak energije tokom dana.

    Iako umor ne mora nužno ukazivati na oboljenje pluća, njegov dugotrajan kontinuitet ne bi trebalo zanemariti, naročito ako se istovremeno javljaju i drugi simptomi. U takvim slučajevima važno je otkriti uzrok tegoba.

    2. Otežano disanje tokom svakodnevnih aktivnosti

    Penjanje uz stepenice, odlazak do prodavnice ili lagana šetnja ne bi trebalo da predstavljaju iznenadan i veliki fizički napor. Ukoliko primetite da se zamarate i ostajete bez daha više nego ranije, takvu promenu ne treba zanemariti.

    Kratak dah tokom fizičke aktivnosti može biti povezan sa oboljenjima pluća, ali i sa srčanim tegobama, anemijom, prekomernom telesnom težinom ili nedovoljnom fizičkom aktivnošću.

    Posebno je važno obratiti pažnju na postepeno pogoršanje simptoma. Ako primetite da više ne možete da pređete istu udaljenost bez pauze ili da vam svakodnevne aktivnosti koje su vam ranije bile jednostavne sada predstavljaju napor, preporučuje se da se obratite lekaru.

    3. Pritisak u grudima i osećaj plitkog disanja

    Kod pojedinih osoba mogu se javiti osećaj stezanja u grudima i utisak da ne mogu da udahnu dovoljno vazduha, čak i kada kašalj nije prisutan ili nije izražen.

    Ovi simptomi mogu pratiti astmu i druga oboljenja disajnog sistema, ali mogu biti posledica i drugih zdravstvenih problema. Zbog toga je važno ne donositi zaključke o uzroku tegoba bez odgovarajućeg lekarskog pregleda.

    Ukoliko se iznenada pojave jak pritisak ili bol u grudima, posebno ako su praćeni otežanim disanjem, hladnim znojem, nesvesticom ili bolom koji se širi prema ruci ili vilici, neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

    4. Oticanje stopala i članaka

    Oticanje stopala i članaka često se javlja nakon dugotrajnog stajanja ili sedenja, ali u pojedinim slučajevima može biti znak ozbiljnijih zdravstvenih tegoba.

    Kod težih oblika plućnih bolesti može doći do povećanja pritiska u krvnim sudovima pluća, što dodatno opterećuje desnu stranu srca. Kao posledica toga, tečnost može početi da se zadržava u organizmu, naročito u predelu stopala i članaka.

    Ipak, uzroci oticanja mogu biti različiti i obuhvataju oboljenja srca, bubrega i vena, kao i neželjena dejstva određenih lekova. Ukoliko se otoci pojavljuju bez očiglednog razloga, često se ponavljaju ili su praćeni otežanim disanjem, važno je potražiti savet lekara kako bi se utvrdio njihov uzrok.

    Koji pregled može da ukaže na problem sa plućima?

    Spirometrija je jedna od osnovnih dijagnostičkih metoda za procenu funkcije pluća. Reč je o jednostavnom i neinvazivnom testu kojim se meri količina vazduha koju osoba može da izdahne, kao i brzina kojom vazduh izlazi iz pluća.

    Pregled se obavlja tako što pacijent najpre duboko udahne, a zatim snažno izdahne kroz usnik povezan sa posebnim aparatom. Uređaj beleži rezultate na osnovu kojih lekar procenjuje kapacitet pluća i protok vazduha kroz disajne puteve.

    Dobijeni nalazi mogu pomoći u otkrivanju poremećaja disanja i proceni stanja poput astme i hronične opstruktivne bolesti pluća. U zavisnosti od simptoma i rezultata spirometrije, lekar može preporučiti i dodatne preglede radi preciznijeg utvrđivanja uzroka tegoba.

    Spirometrija ima važnu ulogu u otkrivanju hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), kao i u proceni suženja disajnih puteva kod osoba sa astmom. U zavisnosti od tegoba i dobijenih rezultata, lekar može zatražiti i dodatne dijagnostičke analize kako bi se preciznije utvrdio uzrok problema.

    Pravovremeno otkrivanje promena na plućima omogućava raniji početak lečenja i može doprineti očuvanju njihove funkcije. Ipak, važno je imati u vidu da nijedna pojedinačna dijagnostička metoda ne može otkriti sva oboljenja pluća. Izbor pregleda zato zavisi od simptoma, zdravstvenog stanja pacijenta i procene lekara.

    Kada bi trebalo da se obratite lekaru?

    Nije potrebno čekati pojavu upornog kašlja da biste potražili medicinski savet. Ukoliko primetite da sve teže dišete ili da se znatno brže zamarate nego ranije, važno je da obratite pažnju na te promene.

    Lekarski pregled se preporučuje ako nedostatak vazduha, neobjašnjiv umor ili smanjena sposobnost podnošenja fizičkog napora traju nekoliko nedelja, postepeno se pogoršavaju ili počinju da ometaju svakodnevne aktivnosti. Ako se tegobe pojave iznenada ili su veoma izražene, ne treba čekati da spontano prođu, već je potrebno odmah potražiti odgovarajuću medicinsku pomoć.

    Pojava ovih simptoma ne mora nužno značiti da je reč o ozbiljnom oboljenju, ali njihovo pravovremeno ispitivanje može pomoći u otkrivanju uzroka i započinjanju odgovarajućeg lečenja na vreme, prenosi Times of India.

    Video:

    slika