Veoma je važno da redovno proveravate krvni pritisak i uzimate adekvatnu terapiju ako je to neophodno.
Oscilacije krvnog pritiska mogu biti kobne, a kardiolog Marija Benevskaja je otkrila za ruske medije koje stvari su bitne kada je u pitanju krvni pritisak.
– Prvo da razjasnimo šta je krvni pritisak. To je pritisak koji krv vrši na zidove krvnih sudova. Ove vrednosti su jedan od pokazatelja vitalnih funkcija tela – kaže ona.
Ona je potom dodala da se prilikom merenja krvnog pritiska utvrđuju dve vrste, a sa svakim otkucajem srca pritisak varira između gornjeg i donjeg. Oba parametra su podjednako važna, jedan parametar se ne može posmatrati zasebno, već svaki ima svoj značaj.
– Svaki od ovih parametara ima svoj značaj, oba su važna. Ako je gornji povišen, govorimo o sistolnoj hipertenziji, a isto tako, ako je donji povišen, opet se radi o hipertenziji, samo dijastolnoj. Svako od ovih stanja je opasno i zahteva drugačiji pristup lečenju – dodala je.
Šta je normalna granica, a koja je kritična?
Normalna vrednost krvnog pritiska zdrave osobe (sistolni/dijastolni) je 120 sa 80. Međutim, ovaj pritisak može da varira i u toku dana, a zavisi i od starosti osobe, postojećih bolesti, ali i stanja, poput trudnoće.
– Razlika između sistolnog krvnog pritiska i dijastolnog krvnog pritiska naziva se pulsni pritisak i obično iznosi 30-50 – naglasila je Benevskaja. - Sve vrednosti koje se ne uklapaju u ove granice mogu da ukazuju na prisustvo neke bolesti, što je razlog za posetu lekaru. Iako ovo može biti i prolazno stanje, u svakom slučaju je bolje da se obratite lekaru – kaže Benevskaja.
Šta ako je razlika ispod 30?
Ukoliko između gornjeg i donjeg pritiska postoji mala razlika, to može ukazivati na sledeća stanja:
1. Prisustvo ateroskleroze aorte (taloženje holesterola u najvećem sudu)
2. Oštećenje sudova bubrega
3. Aneurizma aorte (patološko širenje posebnog dela aorte sa mogućnošću pucanja ili raslojavanja zidova usled prekomernog opterećenja)
4. Anemija (smanjenje nivoa hemoglobina u krvi) i mnoga druga stanja.
Gornji ili donji, jedan je bubrežni drugi srčani
Gornji pritisak poznat je i kao srčani, a donji kao bubrežni.
– Viši broj koji se dobije prilikom merenja je sistolni krvni pritisak, on pokazuje pritisak u sudovima dok se srce steže i potiskuje krv u arterije, što zavisi od jačine kontrakcija srca, otpora zidova krvnih sudova i broja otkucaja srca u jedinici vremena. Zato, možemo reći da ovaj pokazatelj odražava upravo rad srca, mada su, naravno, i drugi faktori uključeni u ovaj proces – kaže ona.
Ne treba zaboraviti i da donji pritisak pokazuje i rad bubrega.
– Niži broj, dijastolni krvni pritisak, pokazuje pritisak u arterijama kada se srčani mišić opusti. Ovo je minimalni pritisak u arterijama i odražava otpor perifernih sudova. Budući da vaskularni ton regulišu hemikalije i autonomni nervni sistem, niži krvni pritisak znači koliko se pravilno vrši neurohumoralna regulacija. Zauzvrat, neurohumoralne reakcije se javljaju uglavnom u bubrezima, pa stoga postoji mišljenje da je donji pritisak bubrežni – zaključila je Benevskaja.
BONUS VIDEO
