Marinko Rokvić bolovao je od raka pankreasa.
Iako su se lekari svim silama borili, podmukla bolest bila je jača.
Marinko je preminuo nekoliko meseci nakon saznanja da je obolelo, a od iste bolesti su sa domaće javne scene preminuli Merima Njegomir kao i glumci Marinko Madžgalj i Tihomir Arsić.
Rak pankreasa se javlja kada počne nekontrolisani rast ćelija u nekom delu pankreasa. Tada dolazi do razvija tumora, koji ometaju način rada pankreasa.
Rak pankreasa često ne pokazuje simptome do kasnijih faza.
Šta je karcinom pankreasa?
Pankreas, odnosno gušterača je žlezda duga 6 centimetara koji se nalazi u nalazi u gornjem delu stomaka, iza trbušne maramice i ispred kičmenog stuba u nivou prvog lumbalnog pršljena. Pankreas ima tri dela – glavu, telo i rep.
Sadrži žlezde koje stvaraju sokove pankreasa, hormone i insulin.
Rak pankreasa može da utiče ili na endokrine, ili na egzokrine žlezde u pankreasu, piše medik.rs
Egzokrine žlezde proizvode sokove ili enzime koji ulaze u creva i pomažu u varenju masti, proteina i ugljenih hidrata. One čine većinu pankreasa.
Endokrine žlezde su mali grozdovi ćelija poznatijih kao otočići Langerhansa. Oni oslobađaju hormone insulina i glukagona u krvotok. Tamo upravljaju nivoom šećera u krvi. Kada ne rade pravilno, rezultat je često dijabetes.
Vrsta raka i izgledi za svakog zavise od toga na koju funkciju rak utiče.
PORED RAKA PANKREASA MERIMA NJEGOMIR SE BORILA I SA HIPERTENZIJOM Simptomu su skoro pa "nevidljivi", a mogu da budu kobni!
Vrste karcinoma pankreasa
Postoje dve različite vrste raka pankreasa, zavisno od toga da li utiče na egzokrine ili endokrine funkcije. Imaju različite faktore rizika, uzroke, simptome, dijagnostičke testove, lečenje i izgled.
Spoljni karcinom pankreasa
Tumori koji utiču na egzokrinske funkcije su najčešći tip.
Mogu biti zloćudne ili benigne. Benigni tumori ili ciste se nazivaju cistadenomi. Većina tumora pankreasa je zloćudna ili kancerogena.
Različite vrste karcinoma pankreasa mogu uticati na egzokrine funkcije.
Uzroci i faktori rizika
Naučnici ne znaju tačno zašto se nekontrolisani rast ćelija događa u pankreasu, ali su identifikovali neke moguće faktore rizika.
Genetski faktori
Oštećenja ili promene u DNK osobe mogu dovesti do oštećenja gena koji kontrolišu deljenje ćelija.
Nasledne genetske promene prenose se kroz porodicu. Postoje dokazi da se rak pankreasa može naslediti.
Ostale genetske promene dešavaju se zbog izloženosti okidaču okoline, na primer, duvanu.
Osoba sa određenim genetskim sindromima verovatnije će razviti rak pankreasa:
- sindrom naslednog raka dojke i jajnika
- melanom
- pankreatitis
- nepolisni kolorektalni karcinom(Linč sindrom).
Ovo je najveći uzročnik smrti kod kovida: Kardiolog Višeslav Hadžitanović savetuje kako da ojačate SRCE!
Karcinom pankreasa češće pogađa muškarce nego žene.
Simptomi
Rak pankreasa često se naziva „tihom“ bolešću, jer se simptomi ne pokazuju tek u kasnijim fazama.
Tumori karcinoma gušterače su obično premali da bi izazvali simptome, a kasniji simptomi su često nespecifični.
Međutim, kada rak poraste, mogu postojati:
- bol u gornjem delu trbuha jer tumor pritiska živce
- žutica, kada problemi sa žučnim kanalima i jetrom dovode do bezbolnog požutenja kože i očiju i zamračenja mokraće.
- gubitak apetita, mučnina i povraćanje
- značajan gubitak težine i slabost
- bledo ili siva masna stolica.
Međutim, niz drugih bolesti može izazvati iste simptome, tako da lekar često ne može dijagnosticirati rak pankreasa do kasnijih stadijuma.
rada
20.11.2021 17:42od tog sejoš niko.nije izlečio...počinje kao cista...