Ova 25-godišnjakinja nije znala zašto je uvek umorna, ali je to svela na stres na poslu. Međutim, ova stomatološka sestra je bila primorana da napusti posao nakon što su joj lekari otkrili tumor na mozgu. Tada joj je dijagnostikovan Kušingov sindrom, koji je bio uzrokovan rastom njene hipofize. NHS kaže da je to neuobičajena bolest i da može da bude uzrokovana viškom hormona koji se zove kortizol u vašem telu.
Šenon je primetila i da se ugojila. Od juna 2021. do marta 2022. dobila je više od 20 kilograma, uprkos tome što nije promenila ishranu ili način života. "Takođe sam dobila mnogo zaista tamnih strija što mi je teško palo. Nisam mogla da prepoznam sebe u ogledalu", rekla je ona „Nisam se osećala kao ja i nisam ličila na sebe što je dovelo do toga da ne želim da izlazim iz kuće, ali jednostavno nisam mislila da nešto nije u redu i da mi je potrebna pomoć", pojasnila je.
Zbog jakog umora, znala je da zaspi na pauzi za ručak i bila je prinuđena da napusti posao. Njena porodica i prijatelji su konstatovali da misle da je lenja i rekli bi joj da mora da promeni ishranu i način života. "Spavala bih preko 12 sati dnevno i još uvek sam bila izuzetno iscrpljena", rekla je Šenon. „Kada bih se probudila, pokušala bih da nastavim svoj dan i na kraju bih morala da se vratim u krevet. Dugo bih dremala, a onda bih mogla da spavam i noću. „Bila sam bukvalno kao uspavana lepotica. „Morala bih da odspavam tokom pauze za ručak na poslu, a onda bih došla kući na kraju dana bez energije i volje za vežbanje, ni obroke nisam spremala, samo bih otišla rano u krevet i onda bih prespaval ceo vikend. „Postalo je toliko loše da nisam želela da viđam svoje prijatelje jer nisam imala fizičku, mentalnu ili emocionalnu energiju tako da nisam mogla da budem svoaj, jer je to zahtevalo previše energije.
Ovo je bilo frustrirajuće za Šenon jer nije želela da ljudi pomisle da ne obraća pažnju na svoju težinu. Sećala se da joj je mama rekla da mora da promeni ono što radi - nešto zbog čega sada kaže da se oseća loše. „Simptomi kod Kušinga se manifestuju tako da delujete kao lenja osoba, a deo mene je i mislio da sam ja samo lenja“, rekla je ona. „Ljudi bi mi govorili "zašto ne probaš ovu dijetu na kojoj sam bio" ili bi me pitali da li želim da trčim. Bilo je užasno i frustrirajuće. „Znam da su ljudi mislili dobro i samo sam pokušavala da se fokusiram na to, ali sam isto tako pokušavala da objasnim svima da nešto nije u redu. Sada, Šenon priča svoju priču jer želi da podigne svest o stanju i da ljudi shvate da se bolesti ne prikazuju uvek onako kako mislite da će biti. „Važno je znati da možda ne izgleda ili izgleda kao da je neko bolestan, da možda nije fizički i da ne izgleda tako, ali nikad se ne zna.
„Najvažnija stvar koju radim je da pokušavam da budem blaga prema sebi i shvatim da ne mogu da uradim onoliko koliko želim, imam 25 godina i živim sa roditeljima koji ne rade i moj društveni život je naglo nestao, pa se osećam kao da sam u zaostatku u životu, ali ne mogu da promenim ono šta se dešava, a ako treba dodatno da odremam, moram da slušam signale koji mi govore šta je mom telu potrebno. „Čekam da mi uklone tumor, pa ću do tada brinuti o sebi i pokušati da se oporavim“, dodala je ona.
