Ako lako zaboravljate imena, planove i stalno gubite svoje stvari, trening pamćenja može da vam pomogne. Naime, pamćenje zapravo možete poboljšati određenim vežbama, a to ne mora da vam oduzima previše vremena. Istraživač mozga Mark Milštajn podelio je svoja četiri saveta koje možete isprobati ako želite da imate bolje pamćenje, piše Mind Body Green.
1. Usporite svoje misli
Zaboravljanje imena ne znači nužno da imate loše pamćenje, to samo može da znači da niste uložili dovoljno truda da ga zapamtite. Kada upoznate nekog novog, umesto da odmah ulazite u male razgovore, pokušajte da odvojite nekoliko sekundi da ime utone u vaš um. Milštajn kaže da to shvatate tako što kada vam neko kaže svoje ime, zamislite da mu napišete to ime na čelu odmah nakon što ga izgovori, a zatim se fokusirate na njega još nekoliko sekundi. Vaš mozak će prepoznati da su ove informacije vredne i umesto da ih samo odbaci, preneće ih u dugoročnu memoriju. Ovu metodu, tvrdi Milštajn, možete primeniti na sve važne informacije, a ne samo na imena. Na primer, kada vam neko objasni kako da uradite nešto što vam nije poznato, ili kada vam neko da uputstva do nepoznatog mesta.
2. Odmorite um
Kada je u pitanju vaš mozak, pauza je zapravo neophodna s vremena na vreme ako želite da ostanete fokusirani. Ako nikada ne uzmete slobodan dan, napravite pauzu za ručak ili ispunite vikende sa još više posla, pre ili kasnije vaš mozak će poželeti trenutak mira. Ali pošto verovatno ne možete da odete na odmor kada želite, Milštajn preporučuje sledeće: vežbajte meditaciju, provedite pet minuta jednostavno sedeći i dišeći nekoliko puta dnevno, istegnite se barem jednom dnevno, prošetajte kad god možete , i ne razgovarajte telefonom pre spavanja.
3. Dajte prioritet spavanju
Ako vam predstoji važan dan na poslu ili veliki događaj, pokušajte da spavate što više možete dan ranije. Naime, kada naučite nešto novo, vaše moždane ćelije uspostavljaju nove veze. Milštajn objašnjava da je trenutak kada uspostavite vezu trenutak kada je naučite, a da kada spavate noću tu vezu činite sve jačom i jačom. Zbog toga je kvalitetan san toliko važan za kognitivno zdravlje, a ako to ne učinite, vaš mozak neće imati toliko vremena da zaista obradi nove informacije.
4. Povežite svoje misli sa emocijama
Evolutivno govoreći, naši umovi nisu prirodno dizajnirani da pamte složene matematičke jednačine ili kodove. Milštajn tvrdi da smo programirani da pamtimo stvari koje imaju pravo značenje, a ne neki niz brojeva, tako da ako često zaboravljate svoje lozinke, to je zapravo normalno i ne bi trebalo da se osećate loše zbog toga. Pogotovo kada imate mnogo drugih stvari i informacija, takve nasumične informacije se lako zaboravljaju da bi se napravilo mesta za važnije stvari. Međutim, ako stvar koju naučimo ima značenje, odnosno neki emocionalni element, veća je verovatnoća da ćemo je zapamtiti. Dakle, ako želite da zapamtite nešto tako jednostavno kao što je datum ili telefonski broj, trebalo bi da to mentalno povežete sa nečim smešnim ili zastrašujućim, sugeriše Milštajn i tvrdi da se tako te stvari lako upamte.
