- Luna je danas u KBC Dr Dragiša Mišović operisala promenu na dojci. Bila je prvi pacijent na kojoj je izvršen operativni zahvat. Za intervenciju su bila zadužena dva doktora. Nakon operacije, njeno stanje je stabilno - ispričao je u toku jučerašnjeg dana izvor za "Srbiju Danas", a ovim povodom potom se oglasio i njen partner Marko Miljković.
Luna je istakla da su mnogi bili zabrinuti za nju, zahvalila se doktoru koji je sve odradio kako treba, ali da je sve u redu sa njenim zdravstvenim stanjem.
- Ne morate da imate simptome, a da postoje neke promene. Ja sam tako otišla na ultrazvuk dojki, redovno idem, imala sam situaciju u porodici, mama je to imala. Doktorka mi je našla promenu, rekla mi je da to ne mora da bude ništa loše, ali da može da bude nešto što mora da se prati. Išla sam na biopsiju i tu se pokazalo da mi je promena benigna, to je tumor, ali benigni, pronađen na levoj dojci. To kroz godine može da se promeni i ode na drugu stranu, neću da izgovorim. Htela sam odmah to da odstranim i ne razmišljam, nema potrebe da se čeka. Odmah sam se čula sa hirurgom, on je rekao da to treba da se odstrani, odradila sam sve analize, otišla i trajalo je sat i po. Probudila sam se i bila sam okej - ističe Luna na svom Jutjubu.
Ona je apelovala na devojke da se obavezno kontrolišu i vrše samopregled. Mnogo godina ranije, isti problem je imala i Anabela.
Meni se to davno desilo, sa samo 20 godina. Operisana sam u Švedskoj 1995. godine. Imala sam tu sreću da čujem razgovor mojih prijateljica koje su pričale o pregledu, odnosno mamografiji. Slušala sam stariju prijateljicu koja je govorila tada da je samokontrola veoma važna i, eto, igrom slučaja meni je to ostalo u glavi, taj razgovor i jasno se sećam da trenutka kada sam napipala kvržicu na dojci. Tog petka sam se vraćala iz diskoteke, otišla da se tuširam i napipala kvržicu. U ponedeljak sam odmah otišla na pregled, urađena mi je biopsija i u roku od tri dana mi je zakazana operacija - ispričala je svojevremeno Anabela.
- U Švedskoj je zakonom propisano da žene starije od 30 godina moraju da idu na pregled, na mamografiju, a ja sam se družila sa devojkama tih godina, koje su mi pričale o tome. Tako sam jedne večeri posle povratka iz grada, dok sam se tuširala, napipala kvržicu, odmah me je uhvatila panika, probudila sam mamu, i sutra smo otišli na pregled, a u roku od dva dana su mi urađeni biopsija i operacija. Nekoliko meseci sam bila na hormonskoj terapiji, i uspešno se oporavljala jer je tumor otkriven na vreme, sve je prošlo bez posledica. Posle toga sam ostala u drugom stanju, dobro sam iznela trudnoću, ali nisam mogla da dojim Lunu. Posle šest godina ugradila sam silikone, mada su mi lekari savetovali da to uradim i ranije. Psiha je mnogo bitna, ne predajte se bolesti, živite sa tim kao da je trenutan problem, koji će biti rešen - dodala je tada pevačica.
Benigni tumor dojke najčešće se javlja kod žena između 30. i 40. godine.Nastaje usled dugotrajnog relativnog ili apsolutnog povećanja nivoa estrogena u krvi, što dovodi do trajne proliferacije, bez normalne involucije u tkivu dojke. Ovaj tumor povećava obim u toku menstrualnog ciklusa i za vreme trudnoće, jer reaguje na hormonsku stimulaciju. Posle menopauze tumor se smanjuje, piše na sajtu Stetoskop.
Bol u dojci obično nije simptom raka dojke, a kvržica je uvek simptom koji nalaže pregled. Rano otkrivanje i lečenje daje veće šanse za izlečenje. Ultrazvučni pregledi su takođe veoma važni.
Metode za rano otkrivanje ('skrining') su :
- samopregled dojke
- profesionalna palpacija dojke
- mamografija
O malignom tumoru dojke i genetskoj predispoziciji za razvoj istog govorila je za redakciju "Najžena". Prof. dr Dragana Bogdanović Stojanović pre nekpoliko meseci. Ona je ujedno objasnila ko posebno treba da obrati pažnju na dojke i kada je neophodno početi sa mamografijom.
Pričali smo o genetskom ispitivanju? Recite nam nešto više o statističkim podacima, koliko je procenata kancera genetski uslovljeno, a koliko se javlja slučajno ili kao poslodeca nezdravog života?
- Od 5 do 10 odsto kancera je genetski uslovljeno. Svaki dvadeseti kancer je posledica ovih mutacija.
Da li onda postoji prevencija u vidu ishrane ili nekih navika, ako znamo da 90 odsto kancera nisu genetski?
- Svaka zdrava navika je dobra, suština je u jačanju imunog sistema koji onda može neometano da funkcioniše i ne troši se na toksine koje unosimo, već je fokusiran na prepoznavanje ćelija koje su defektne.
Imali smo priliku da čujemo da određeni lekari ne preporučuju genetska ispitivanja, čak i kada postoji pozitivna porodična anamneza, posebno kada imamo iskustva žena čije su majke preminule u četrdesetim od ove bolesti. Čini se da je vaš stav porpuno drugačiji?
- Uvek je bitno ko i kako priča. Baveći se karcinomom dojke poslednjih 26, 27 godina, sa fokusom na uzroke i posledice ove bolesti, vrlo autoritativno mogu da kažem da ispitivanja imaju svoju funkciju. Praktično, ako je nekome majka umrla sa 40 godina, postoji verovatnoća da je to bio samo njen karcinom, ali ako je osoba pod stresom i strepnjom, puno je jeftinije i za glavu i za budućnost da uradi genetsko ispitivanje. Genetski rakovi su daleko agresivniji. Svakako, ta osoba bi morala sa 40 godina da uradi baznu mamografiju kod iskusnog radiologa.
Pominjali ste žlezdane dojke u kontekstu malo težeg otkrivanja raka dojke? Možete li detaljnije da pojasnite šta su žlezdane dojke?
Žlezdane dojke ne moraju da budu loše izmenjene ali gusto žlezdano tkivo s jedne strane na mamografiji sakriva potencijalni malignitet, s druge strane ima veliki broj žlezda koje mogu da se transformišu. To može biti rizik sam po sebi.
Do četrdesete godine se ne preporučuje mamografija, posebno ne ženama koje nisu imale nekoga u porodici ko je oboleo? Da li se ipak menja nešto ako pričamo o osobi kojoj su ustanovljene žlezdane dojke, s obzirom na rizik? Da li se menja dinamika pregleda u tom slučaju?
- Ne, do četrdesete je dovoljno da žena ide redovno na ultrazvučne preglede. Najvažnije je da žena izabere iskusnog radiologa.
