Kada dišete prejako ili prebrzo, stežu se krvni sudovi, za razliku od laganog disanja kroz nos. Kad se krvni sudovi stegnu to uzrokuje isporuku manje kiseonika po telu i tako dolazi do toga da su vam hladne ruke i stopala.
Postoji mnogo mogućih objašnjenja za hladne ruke i stopala, pa je važno razgovarati sa svojim lekarom da biste shvatili uzrok, ali jedan od mogućih može biti i način na koji dišete.
Stručnjak za disanje Patrik Mekeon kaže da hladne ruke i stopala često imaju ljudi s lošim načinima disanja. Kada dišete prejako ili prebrzo, stežu se krvni sudovi (za razliku od polaganog disanja, koje oslobađa azot oksid – molekul koja igra ključnu ulogu u povećanju cirkulacije i isporuci kiseonika u ćelije). Kad se krvni sudovi stegnu, to uzrokuje isporuku manje kiseonika po telu i tako dolazi do hladnih prstiju, kaže Mekeon.
Takođe, brzo disanje dovodi do bržeg gubljenja ugljen-dioksida.
– Kada izgubite previše ugljen-dioksida i pH se poveća, hemoglobin, koji je glavni prenosilac kiseonika u krvnim ćelijama ne oslobađa kiseonik na vreme. I kao što smo gore pomenuli, manje kiseonika u krvnim sudovima često rezultira hladnim rukama i nogama – dodao je Mekeon.
Naravno, načini disanja nisu jedini razlog hladnih ruku i stopala. Postoji i puno drugih razloga koji dovode do toga, na primer, neravnoteža rada štitne žlezde. Ipak, promena disanja je nešto što najbrže možete da uradite.
Mekeon kaže da je najvažnije disati kroz nos.
– Kad dišete kroz usta, obično dišete brže i plitko, dok je disanje kroz nos sporije i dublje pa se oslobađa azot oksid koji pomaže u prenosu kiseonika i hranjivih materija u ćelijama – objašnjava i dodaje da se možete odlučiti i za specifične vežbe disanja. – Stavite jednu ruku na grudi, a drugu odmah iznad pupka i lagano počnite usporavati brzinu disanja. Fokusirajte se na protok vazduha koji ulazi u nos i imajte opušten, lagan i nežan izdah. Želja za ponovnim udisanjem znači da se ugljen-dioksid povećao u krvi, što može da pomogne hladnim rukama ili stopalima da budu toplije – rekao je Mekeon.
