Iako je pred vama veoma važan posao, već duže vreme planirate da uredite stvari po kući ili stanu. Da, odložili ste važnije poslove, ali ne iz lenjosti. Niste voljni da se družiti sa prijateljima, već više preferirate da ostanete kući gledate celu sezonu omiljene serije. U stvari, prilično ste se umorili dok ste sredili te kuhinjske fioke.
Zašto nešto odlažemo? Odugovlačenje zapravo znači odlaganje nečega za sutra. Svesni smo takvog odlaganja, a takođe smo svesni da to nije dobra ideja. Međutim, mi to ipak radimo. Zašto? Ne radi se o lenjosti, nedostatku samokontrole ili bilo kojoj drugoj karakternoj grešci. Nema problema ni sa organizacijom vremena. Odlažemo zadatke jer imamo problem sa emocionalnom regulacijom.
Naime, određeni zadaci u nama izazivaju negativne emocije, poput dosade, teskobe, nesigurnosti, frustracije, sumnje u vlastite sposobnosti, ogorčenost ...
Naša odbojnost prema zadacima može proizaći iz same prirode zadatka, recimo da morate očistiti vrlo prljavo kupatilo ili morate da napravite dugačaku i dosadanu tabelu za šefa. U nekim drugim situacijama to je uzrokovano dubljim osećanjima kao što su sumnja u sebe, nesigurnost ili anksioznost.
Ako, na primer, morate da učite za ispit, napišete tekst ili pripremite predavanje za kolege, čim sednete da to učinite, misli počinju da se gomilaju: "Nisam dovoljno pametna da ovo završim na vreme", "Ovo je tako teško", "Nikada neću završiti ovo".
Nesposobni da se nosite sa takvim mislima i emocijama tera vas da ostavite taj zadatak po strani i počinete da se bavite nečim drugim.
Marš negativnih misli i emocija prestaje i zapravo ste u tom trenutku nagrađeni svojim prijatnijim osećanjima upravo zato što ste odložili nešto što vam je jako važno, ali i teško. Iako ste istovremeno svesni da je ovo odugovlačenje loše, da se zadatak neće obaviti sam i da ćete se sledeći put kada budete seli da ga radite osećati podjednako loše, ali upravo to trenutno olakšanje koje osećamo kada odgađamo nešto važno uvlači nas u krug odugovlačenja.
Odugovlačenje može postati hronična navika
Poznato je da ćemo u budućnosti ponavljati ponašanja za koja smo nagrađeni, kao što je slučaj sa različitim situacijama odlaganja važnih zadataka. Zato odugovlačenje nije nešto što ćemo raditi tu i tamo, ali se vrlo lako može razviti u hroničnu naviku.
Dugoročno, to će negativno uticati ne samo na produktivnost, već može izazvati i psihološke i fizičke posledice kao što su: hronični stres, simptomi depresije i anksioznosti, smanjeno zadovoljstvo životom i hronične bolesti. Zvuči ironično što odgađamo važne zadatke kako bismo izbegli negativne emocije, a zapravo se na kraju osećamo još gore.
Osnova odlaganja je vezana za emocije, a ne za produktivnost. Zato, rešenje ne uključuje usvajanje strategija upravljanja vremenom ili strategije samokontrole, već upravljanje emocijama na nov način.
Ako se nađete u iskušenju da odložite nešto važno, postanite svesni svakog iskustva, misli i osećanja u svom umu i telu. Kakva osećanja izaziva vaše iskušenje? Gde ih osećate u svom telu? Na šta vas podsećaju? Šta se dešava sa vašim mislima kada ste ih svesni i posmatrate ih? Koje su to misli? Da li postaju jača ili slabe? Da li misli stimulišu druge emocije?
Svest o vašim mislima, emocijama i telesnim osećanjima može biti od pomoći u razumevanju samog procesa odugovlačenja i izbegavanju začaranog kruga odugovlačenja i lošeg osećaja.
