Menopauza nije bauk: Doktori otkrivaju 5 razloga zašto žene ne treba da se plaše ovog stanja, ne verujte svemu što čujete

Uprkos činjenici da je

 prirodna pojava sa kojom se suočavaju sve žene, ona sa sobom nosi i neke neprijatne simptome koji kod nekih izazivaju zabrinutost. Međutim, neki od njih su samo mitovi.

Većina žena ulazi u menopauzu između 40. i 55. godine, ali neke to mogu doživeti ranije zbog određenih faktora, kao što su porodična istorija, pušenje, hemoterapija, zračenje ili histerektomija. Isto tako, iskustvo menopauze kod svih nije isto.

Dok neke žene mogu imati gore simptome od drugih, neke mogu imati malo ili nimalo simptoma. Istovremeno, neki simptomi mogu biti dosledni, dok se drugi mogu stalno menjati. Međutim, simptomi su obično jači i češći kako telo prelazi u menopauzu, ili godinu do dve pre menopauze. Uprkos svim saznanjima o menopauzi, još uvek postoje neke zablude, a evo šta treba da znate o nekim od najčešćih. 

Hormonska terapija je opasna

Za zdrave žene mlađe od 60 godina ili one manje od 10 godina u menopauzi, rizici terapije zamene hormona su mali, a prema rečima ginekologa Šeri Rouz, terapija svakako može da pruži olakšanje od simptoma menopauze kao što su talasi vrućine, poremećaji sna i problemi vagine ili bešike. Iako je jedna studija iz 2002. privukla veliku pažnju jer je otkrila da žene na hormonskoj terapiji imaju povećan rizik od srčanih oboljenja i raka dojke, nalazi su se odnosili samo na starije žene, što je činjenica koja je ignorisana. Ali druga studija, nekoliko godina nakon prvobitne, otkrila je da ne postoji povećan rizik od smrti iz bilo kog razloga za žene koje su uzimale hormonsku terapiju pet do sedam godina u poređenju sa onima koje su uzimale placebo. Kada se koristi u najkraćem mogućem vremenu uz najmanju efektivnu dozu, Ros dodaje za

 da „koristi hormonske terapije često prevazilaze rizike kada je u pitanju kvalitet života“. Međutim, terapija se ne preporučuje ženama sa istorijom krvnih ugrušaka, srčanim oboljenjima, bolestima jetre ili određenim vrstama raka.

Simptomi menopauze ne traju dugo 

Simptomi menopauze mogu trajati i do 10 godina. Ipak, prema profesoru Harvardske medicinske škole Džoan E. Menson, neki od najgorih simptoma (kao što su talasi vrućine, noćno znojenje i poremećaji spavanja) se vremenom poboljšavaju, a za većinu žena nestaju kako se telo prilagođava nižim nivoima estrogena i progesterona. Isto tako, prema ginekologu Meri Džejn Minkin, suvoća vagine i problemi sa bešikom se obično ispravljaju lekovima, posebno primenom vaginalnog estrogena. 

Simptomi će biti strašni 

Iako menopauza nije najprijatnije stanje, to ne mora da znači da će

 biti posebno izraženi. Prema Klivlendskoj klinici, oko 85% žena doživljava simptome tokom menopauze, ali se oni veoma razlikuju po učestalosti i intenzitetu, a neke od njih nestaju za pet godina ili manje. Na primer, neke žene se bude znojene i teško se vraćaju na spavanje, a neke žene smatraju da je lepeza dovoljna da prebrode noć. Menson dodaje da će samo oko 20 odsto žena imati talase vrućine i noćno znojenje toliko ometajuće da će morati da traže lekove na recept. Diaz podstiče žene da kažu svojim lekarima o svim simptomima menopauze (uključujući probleme sa bešikom i suvoću vagine, što može dovesti do bolnog odnosa), jer mnogi lekovi, terapije i često jednostavne promene načina života mogu uveliko pomoći u ublažavanju simptoma.  

Se*ualni život će nestati 

Iako simptomi kao što su nizak libido i suvoća vagine mogu uticati na se*ualni život žene, to ne znači da će potpuno nestati. Iako skoro polovina žena kaže da je menopauza uticala na njihov se*ualni život, 43% kaže da imaju istu količinu se**a kao i obično, a 50% kaže da s**s nikada nije bolan, prema istraživanju Bonafide State of Menopause. I mnogi simptomi koji čine s**s manje prijatnim mogu se lečiti. Hormonska terapija može povećati libido, a ginekolog Ros objašnjava: „Vaginalni estrogen, vaginalni dilatatori i dobar lubrikant mogu pomoći u lečenju

, suvoće vagine i problema sa bešikom. 

Prirodni lekovi su podjednako efikasni kao i drugi lekovi 

Istraživanja su pomešana kada su u pitanju prirodni lekovi koji imaju za cilj da se izbore sa teškim simptomima menopauze, a neki suplementi, poput ulja noćurka i kave (biljke iz regiona severnog Pacifika koja nema nikakve veze ili sličnosti sa kafom), mogu biti opasni. Ali neki bi mogli biti korisni ili barem bezopasni. Prema

, postoje dokazi da suplementi melatonina mogu pomoći kod određenih problema sa spavanjem, a biljka crni kohoš može pomoći kod valunga i pokazala se bezbednom, iako žene sa problemima sa jetrom ne bi trebalo da je uzimaju. Ipak, najbolje je potražiti pomoć lekara i saznati da li možete imati koristi od prirodnih lekova. 

 

 

Bonus video: