Pečena paprika, paprika u turšiji, pohovana paprika, sveža i punjena, samo su neke od opcija...
Ipak, da li ste se zapitali koliko je paprika zapravo zdrava za vaš organizam?
Evo šta će se desiti vašem organizmu ako konzumirate papriku.
Poboljšaćete vid
Kao što je šargarepa dobra za vid, tako je i s paprikom. Paprika sadrži karotenoidne spojeve beta-karoten, lutein i zeaksantin te vitamin C, koji su presudni za zdravlje očiju, navodi Nacionalni institut za oči. Istraživanje iz Australije iz 2019. godine pokazalo je da narandžasta paprika sadrži najveći nivo zeaksantina, dok žuta paprika sadrži puno luteina.
Smanjuje upale
Paprika je protuupalna superhrana, a crvena paprika ima najviše zdravstvenih koristi. Crvena paprika sadrži najviše količina beta-karotena, kvercetina i luteina, a utvrđeno je da lutein neutralizuje slobodne radikale i smanjuje upalu.
Smanjuje želju za hranom
Ako je prošlo više od tri sata od vašeg poslednjeg obroka, pojedite međuobrok koji sadrži uravnoteženu kombinaciju ugljenih hidrata i proteina. Jedna srednja paprika sadrži više vitamina C nego narandža, a papriku možete jesti uz humus. Takav međuobrok će smanjiti osećaj gladi.
Gubitak kilograma
Paprike su niskokalorične, a jedna srednja paprika sadrži 31 kaloriju. To je zato što se paprike sačinjene pretežno od vode i vlakana, a vlakna nas duže vreme održavaju sitima. Zato je paprika idealna namirnica ako želite da smršate.
Dobra je za kosti i zglobove
Paprika štiti hrskavicu i kosti zahvaljujući velikim količinama vitamina C, navodi Fondacija za artritis. Pola šolje crvene paprike snabdeće vas sa preporučenih 75 miligrama za žene, odnosno 90 miligrama vitamina C za muškarce.
Zdraviji zubi
Paprika, poput jabuka i drugog hrskavog povrća i voća, prirodne je četkica za zube. Njihova hrskava, vlaknasta tekstura pomaže u uklanjanju čestica hrane i bakterija. Uz to, paprika je puna vode, što podstiče protok pljuvačke koja je presudna za zdravlje vaših zuba jer smanjuje štetni utiacaj kiseline i enzima koji napadaju zube, navodi Stomatološki fakultet Institut Illinois u Čikagu.
Pomaže protiv depresije
Istraživači su identifikovali hranu koja je najbolji izvor hranjivih sastojaka za koje je nauka dokazala da podstiče oporavak od depresivnih poremećaja.
Naveli su da su za poboljšanje raspoloženja najviše zaslužni folati, gvožđe, dugolančane omega-3 masne kiseline (EPA i DHA), magnezijum, kalijum, selen, tiamin, vitamin A , vitamin B6, vitamin B12, vitamin C i cink. Najbogatiji biljni izvori tih antidepresivnih hranjivih sastojaka bile su lisnato zelje, zelena salata i paprika, navodi se u izveštaju iz 2018. godine objavljenom u časopisu "World Journal of Psychiatry".
Sagoreva masnoće
Spoj u zelenoj paprici može povećati brzinu metabolizma u mirovanju i pojačati sagorevanje masti, pokazala je studija na glodarima objavljena u časopisu "Nutrition Research". Dihidrokapsijat je stvar slična kapsaicinu, koja se nalazi u čili papričici i poznata je po svojim termogenim svojstvima. Istraživači su otkrili da dihidrokapsijat koji su davali miševima smanjuje težinu i povećanje masnoće, pospešuje metabolizam glukoze i poboljšava mikrobiom creva.
Druga studija koja se sprovodila na ljudima objavljena je u časopisu "The American Journal of Nutrition". Pokazala je da je dihidrokapsijat imao samo mali termogeni učinak. Pokazalo se da kapsaicin, jedna od prirodnih hemikalija u crvenoj paprici, utiče na sitost smanjujući telesnu težinu, masnoću i opseg struka.
Pomaže kod sindroma iritabilnog creva
Sindrom iritabilnog crijeva hronični je poremećaj debelog creva koji često uzrokuje grčeve, bolove u stomaku, nadutost, zatvor i proliv. Crvena paprika može delimično olakšati te bolove.
Smanjuje rizik od razvoja srčanih bolesti
Studije pokazuju da je kapsaicin snažan antioksidans koji može zaštititi od oksidativnog stresa, piše "Eat this". Istraživači su su želeli da utvrde učinak ove komponente na metabolički sindrom, skup srčanih stanja, uključujući gojaynost u predelu stomka, insulinsku rezistenciju, visoki krvni pritisak i loš holesterol.
U analizi 12 studija objavljenih u časopisu Nature, istraživači nisu otkrili značajna poboljšanja u nivou glukoze ili hipertenzije, ali su otkrili da je značajno smanjen nivo lošeg holesterola.
BONUS VIDEO
