Otkriven uzrok smrti IGORA Starovića: Ova BOLEST je gora od srčanog UDARA, simptomi su podmukli, evo kako da ih prepoznate na vreme

Kako "Kurir" saznaje Igor je umro na Drugoj hirurškoj klinici. Muzičaru je pukla aorta, a borba za njegov život trajala je pet dana. U jednom trenutku Igor se osetio bolje, ali je kasnije ipak preminuo.

Načelnik Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Vojnomedicinske Akademije otkriva kako da prepoznate aneurizmu, kao i da li je došlo do pucanja.

-Aorta je najveći krvni sud u telu i odvodi krv iz srca ka organima i tkivima. Na svom putu nakon izlaska iz srca daje grane za glavu i mozak, zatim za ruke. U grudnom košu daje međurebarne arterije, a nakon prolaska kroz dijafragmu i ulaska u stomak daje grane za trbušne organe: želudac, jetru, slezinu, pankreas, creva i bubrege. Kada aorta dođe do lumbalnog tj. slabinskog dela, podeli se na dve grane, svaka za jednu nogu. Iz ovoga se može videti da aorta snabdeva krvlju sve organe i tkiva. Bolesti aorte doprinose disfunkciji svih organa, i utiču i na organizam u celini", kaže pukovnik prof. dr Aleksandar Tomić, načelnik Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Vojnomedicinske Akademije za Jutarnji program televizije "Prva". 

Šta je aneurizma i gde sve može da se javi?

Kada se krvni sud, arterija, uveća više od 50% svoje normalne širine možemo govoriti o aneurizmi. Najčešća njena lokalizacija je u trbušnom delu gde normalno prečnik aorte iznosi od 16-20 mm. Kada prečnik pređe 30 mm možemo govoriti o početnom stadijumu aneurizme abdominalne aorte. Ovo širenje aorte dešava se postepeno i traje godinama.

Posebno zabrinjava porast prečnika od 5 mm godišnje kada se često brzo odlučujemo za operativno lečenje. Pogađa češće muškarce, ali se u poslednje vreme sve češće pronalazi i kod žena. Starosna dob pacijenata je obično u sedmoj deceniji i kasnije, ali se sve češće viđa i kod ljudi u pedesetim godinama.

Šta je uzrok pojave aneurizme?

Bolest koja zahvata arterije, a time i aortu, naziva se ateroskleroza. Ona predstavlja destrukciju zida krvnog suda uz taloženje masti i kalcijuma u zid arterije čime dolazi do stvaranjaateromskog plaka. To se manifestuje slabljenjem zida kada zbog visokog pritiska dolazi do širenja aorte, tj. stvaranja aneurizme. Ovaj proces može dovesti i do sužavanja i začepljenja arterija, što ima teške posledice u vidu propadanja ciljnih organa.

Začepljenje vratnih arterija dovodi do šloga i infarkta mozga, a začepljenje arterije za bubreg dovodi do bubrežne insuficijencije. Začepljenje aorte i njenih grana za noge dovodi do gangrene na stopalima i potkolenicama.