Međutim, mnogima nije najjasnije zašto je još jedan doza potrebna. Na to sve, većina građana je zbunjena jer nisu sigurni koju vakcinu treba da prime kao treću, da li ih treba kombinovati ili ne?
Zato smo razgovarali sa prim. dr Tatjanom Radosavljević, specijalistom pneumoftiziologije koja nam je objasnila zašto treba da se primimo treću doza, da li vakcine treba kombinovati, da li treba da merimo broj antitela pre vakcinacije, koje simptome možemo da očekujemo posle treće doze... .
Da li vakcine treba da se kombinuju?
- Bez obzira na brojna mišljenja, preporuka Svetske zdravstvene organizacije i epidemiološko pravilo je da takozvana “Buster” doza, koja je u ovom slučaju treća doza, treba da bude ista vakcina koja je prethodno primljena. Nema dovoljno iskustava vezanih za kombinaciju vakcina, a davanje ponovljene treće doze iste vakcine je proverena činjenica od ranije, vezano za vakcine protiv drugih bolesti, ne samo za vakcinu protiv kovida. RNK vakcine sadrže samo deo virusa, kod Sputnjika je deo virusa zakačen na nosač koji je sastavljen od adenovirusa. Ukoliko se kao treća primi neka od ovih drugih vakcina, nije dovoljno poznato kako će organizam da prepozna novu vakcinu, i da li će se “zbuniti”, pošto načini razvoja imuniteta nisu isti kod različitih vakcina. Dakle, moja preporuka jeste da, treća, buster doza bude ista vakcina.
Najviše ljudi u Srbiji primilo je Sinofarmovu vakcinu. Koju da prime kao treću?
- Treća doza treba da bude Sinofarmova vakcina. Zašto? Zato što Sinofarmova vakcina sadrži mrtav virus Cov Sars 2. Kada se da vakcina, imunološke ćelije našeg organizma započinju odgovor na sve strukture virusa, preko različitih imunih ćelija.U ovome učestvuju i takozvane ćelije pamćenja koje zapamte strukturu čitavog virusa i mogu da komuniciraju sa ćelijama ubicama virusa, pri sledećem kontaktu sa virusom - objasnila je doktorka Tatjana Radosavljević za “Naj ženu”.
Ako je osoba vakcinisana Sinoframovom vakcinom i dodje u kontakt sa korona virusom, ćelije pamćenja u najbržem mogućem roku aktiviraju ćelije ubice virusa koje ga ubiju pre nego što dospe u organizam i tako štite od korona virusa. Dr Radosavljević nam je potom objasnila da ukoliko je koncentracija virusa velika, a na to utiču veliki skupovi, nenošenje maske inepoštovanje distance, imune ćelije mogu da “ubiju” izvestan broj virusa korone, ali ostali mogu da prodru u organizam u manjem broju i ipak zaraze osobu, ali onda će osoba oboleti od lakšeg oblika kovida.
Da li treba meriti nivo atitela pre teće doze? Šta ako razultat krvi pokaze da su antitela pristuna?
- Antitela o kojima se toliko govori zapravo nisu ta koja štite od virusa korone. Pravi pokazatelj su imune ćelije. Kako ne postoji komercijalna metoda utvrdjivanja broja i vrste imunih ćelija, postoji naučna metoda, onda se pristupilo odredjivanju raznih vrsta antitela. Tokom pandemije su odredjivana najpre "N" antitela, koja su nalažena kod osoba koje su preležale kovid. Medjutim, ova antitela nisu bila dovoljno osetljiva i neretko su bila negativna kod vakcinisanih osoba, te se sada odredjuju takozvane spike "S" antitela. Njihov izostanak ne mora nužno da znači sa je imunitet protiv kovida nestao.
Da li se posle treće doze očekuju neki ozbiljniji simptomi, naročito ako se vakcine kombinuju?
Doktorka nam je objasnila da odgovor na ovo pitanje ne može da se da, pošto se medicinska struka prvi put susreće sa ovim problemom.
- Svako predvidjanje je u zoni pretpostavke, a one nikada nisu bile naučna kategorije. Odgovor je, ne znamo da li će biti ozbiljnih postvakcinalnih reakcija posle iste vakcine. Što se kombinovanja tiče, reakcije koje bi nastale na treću dozu druge vakcine ne bi se razlikovale od reakcija pri primanju prve doze vrste vakcine koje ste dobili kao prvu.
Da li je treća doza neophodna?
- Treća doza vakcine se preporučuje starijim osobama, osobama koje imaju ozbiljne hronične bolesti, kao i zdravstvenim radnicima i osobama koji imaju kontakte u poslu sa velikim brojem ljudi.
Šta posle treće doze? Da li da očekujemo i četvrtu, petu...?
- Vreme će pokazati da li će korona virus kroz mutacije slabiti. Ukoliko je veliki obuhvat vakcinacijom protiv kovida u populaciji, korona virus neće imati plodno tle da se razmnožava i slabiće. Kod nevakcinisanih će se brže množiti i u toj brzini mogu nastati mutacije – genetske greške koje mogu da pojačaju štetnost virusa.
Da li treću dozu treba da prime i maloletnici?
- Za ovo pitanje je prerano, pre svega treba sasvim jasno definisati ko treba od dece da primi prvu dozu i revakcinu, pa tek onda, za godinu dana eventualno misliti o trećoj dozi - objasnila nam je Dr Tatjana Radosavljević.
Ono što naglašava dr Radosavljević je da uz priču o trećoj dozi, važnije motivisati populaciju da primi prvu dozu i revakcinu, da bi obuhvat vakcinacije bio što veći.
- Ne treba da zaboravimo da osim vakcina i dalje moraju da se nose maske u zatvorenom, izbegavaju gužve i drži distanca, pošto lek protiv kovida još uvek ne postoji.
povezane vesti
