Kad mozak počinje da stari? Svi misle su 60-e prekretnica, ali promene se često primete u ovom periodu

Ljudi počinju da se osećaju ,,staro" u različito vreme, bez obzira na to da li pune 60, 70 ili 80 godina. Ali starenje mozga počinje i pre šezdesete godine.

Prema jednoj studiji, naš mozak prolazi kroz tri različita "vrhunca starenja" tokom života, piše Daily Mail.

Naučnici su otkrili da nivo 13 proteina povezanih sa starenjem mozga raste u 57., 70. i 78. godini. To bi moglo značiti da su te određene godine ključne za intervencije koje mogu pomoći da mozak duže ostane zdrav.

Tim je analizirao koncentraciju oko 3.000 proteina u krvnoj plazmi kod gotovo 5.000 Britanaca uzrasta između 45 i 82 godine. Analiza je pokazala da se nivo 13 proteina, koji su snažno povezani sa starenjem mozga, najviše povećava u dobi od 57, 70 i 78 godina.

Jedan od proteina, nazvan Brevican (BCAN), posebno je povezan s pojavom demencije, moždanog udara i problema s kretanjem. Drugi protein, nazvan GDF15, takođe je povezan s bolestima koje su povezane sa starenjem.

Vrhunac

Autori studije su objasnili da nivoi povećanja ovih 13 proteina dostižu vrhunac u određenim godinama, što može uticati na promene u zdravlju ljudskog mozga.

A to specifično doba moglo bi biti važno za razmatranje intervencija koje bi mogle pomoći u odlaganju pojave bolesti kao što je demencija, rekli su.

Istraživanje je sproveo tim iz Prve pridružene bolnice Univerziteta Zhengzhou u Kini. Pišući za časopis Nature Aging, upozorili su da se procenjuje da će do 2050. godine broj ljudi starijih od 65 godina premašiti 1,5 milijardi na globalnom nivou – što ističe potrebu za dubljim razumevanjem procesa starenja.

Profimedia

,,Otkrili smo da je kraj pete decenije potencijalni trenutak kada mozak počinje da stari", rekli su. ,,Pored toga, naša studija je pokazala da su sedma i kasna sedma decenija takođe ključne vremenske tačke u starenju mozga", dodali su.

Ovo otkriće dolazi samo nekoliko meseci nakon što su odvojena istraživanja takođe istakla periode života tokom kojih telo najviše stari – time osporavajući tvrdnje da se starenje odvija postepeno.

Promene

U septembru je tim naučnika sa Stenforda utvrdio da se značajne promene povezane sa starenjem, uključujući usporavanje metabolizma, bore na koži i povećanu sklonost ka bolestima, dešavaju u dobi od 44 i 60 godina.

Dr Majkl Snajder, profesor genetike na Univerzitetu Stenford i glavni autor studije, rekao je: „Ljudi pretpostavljaju da svi postepeno starimo. Ispostavilo se da većina promena nije linearna.“

Shutterstock

Istraživači su do ovog zaključka došli nakon procene hiljada molekula — uključujući RNK, proteine i metabolite — kao i njihovih mikrobioma, skupa bakterija, virusa i gljivica koje žive na i u našem telu, kod ljudi uzrasta od 25 do 75 godina.

Otkrili su da je 81 odsto proučavanih molekula pokazivalo nelinearne fluktuacije, što znači da su bile podložne većim promenama u određenim periodima nego u drugim.

Nalazi su objavljeni u časopisu Nature Aging.

„Ne menjamo se samo postepeno tokom vremena; postoje neke zaista dramatične promene. Ispostavilo se da su srednje četrdesete vreme dramatičnih promena, kao i rane šezdesete. I to važi bez obzira na to koju klasu molekula posmatrate“, rekao je Majkl Snajder, šef odseka za genetiku i viši autor studije.

Transformacije

Naučnici veruju da se te dramatične promene odražavaju kroz značajne transformacije unutar tela. Inspiraciju su pronašli u proučavanju efekata molekularnih i mikrobnih pomaka nakon što su primetili da rizik od razvoja stanja povezanih sa starenjem, poput Alchajmerove bolesti i kardiovaskularnih bolesti, naglo raste — a ne postepeno — tokom određenog životnog perioda.

Kod ljudi u četrdesetim godinama, molekularne promene primećene su u broju molekula povezanih sa alkoholom, kofeinom, metabolizmom lipida, kardiovaskularnim bolestima, kao i sa kožom i mišićima.

Kod osoba u šezdesetim godinama, promene su bile povezane sa metabolizmom ugljenih hidrata i kofeina, imunološkom regulacijom, radom bubrega, kardiovaskularnim bolestima, te sa kožom i mišićima.

Shutterstock

Među 108 učesnika studije, istraživači su identifikovali četiri ,,tipa starenja", što ukazuje na to da bubrezi, jetra, metabolizam i imuni sistem stare različitom brzinom kod različitih ljudi.

Kada su istraživači tražili grupe molekula koje pokazuju najveće fluktuacije u količini, otkrili su da su se te promene najviše dešavale u dva životna razdoblja: u srednjim četrdesetim i ranim šezdesetim godinama.

Bez obzira na uzročnost, istraživači preporučuju da se obrati posebna pažnja na zdravlje tokom četrdesetih i šezdesetih godina života — na primer, povećanjem fizičke aktivnosti i smanjenjem unosa alkohola — kako bi se bolje živelo u skladu s tim biomolekularnim promenama.

Shutterstock

Dr Stiv Hofman, računarski biolog sa instituta za starenje ,,Leibnic" u Nemačkoj, rekao je: „Ove studije se verovatno veoma dobro poklapaju sa iskustvima koja smo sami imali ili smo ih čuli od drugih, koji primećuju nagli pad fizioloških sposobnosti.“

„Identifikacija i proučavanje ovih faktora trebalo bi da bude prioritet budućih istraživanja“, rekao je dr Sjaotao Šen, bivši postdoktorand na ,,Stanford Medicine", a sada docent na ,,Nanyang Tehnološkom Univerzitetu" u Singapuru.

 

Bonus video: