Zdravlje nije mala stvar: Bacite ove lekove čim im istekne rok, posledice mogu biti katastrofalne

Svi lekovi moraju imati rok trajanja. Taj datum pokazuje koliko dugo proizvođač garantuje bezbednost i efikasnost leka ako se pravilno čuva. Iako mnogi veruju da je bezbedno koristiti lekove i nakon isteka roka trajanja, to može biti rizično i generalno se ne preporučuje.

Prema Američkoj agenciji za hranu i lekove (FDA), uzimanje lekova kojima je istekao rok trajanja može biti rizično. Nakon isteka roka trajanja, lekovi možda neće biti toliko potentni (jaki ili efikasni) ili mogu promeniti svoj sastav, što znači da se sastojci s vremenom razgrađuju i menjaju.

Mnogi ljudi misle da su lekovi bezbedni i nakon isteka roka trajanja, a neka istraživanja to potvrđuju. Prema studiji iz 2023. godine, većini lekova rok trajanja ističe dve do tri godine nakon proizvodnje, a mnogi ostaju stabilni i efikasni za upotrebu mesecima nakon isteka roka trajanja. Međutim, u studiji se takođe napominje da ove smernice nisu univerzalne za sve lekove, posebno za one koji leče ozbiljna zdravstvena stanja.

Šta se dešava ako koristite lekove kojima je istekao rok trajanja?

Iako nisu svi lekovi opasni nakon isteka roka trajanja, postoje potencijalni rizici. Kako se lek razgrađuje, može izgubiti svoju efikasnost u lečenju zdravstvenog problema za koji je namenjen. Određeni lekovi mogu biti štetni ako više nemaju maksimalnu potentnost. Neki takođe mogu ispuštati otrovne hemikalije koje mogu izazvati neželjene nuspojave poput mučnine i povraćanja.

Shutterstock

Na primer, manje efikasni antibiotici mogu biti neučinkoviti u lečenju infekcija, što može dovesti do otpornosti na antibiotike ili ozbiljnih komplikacija od infekcija. U nekim slučajevima, promene u sastavu mogu izazvati oslobađanje toksičnih supstanci iz leka, što može povećati rizik od nuspojava.

Faktori koji utiču na potentnost leka

Postoje dokazi da mnogi lekovi zadržavaju 90% svoje efikasnosti najmanje pet godina nakon isteka roka trajanja. Međutim, to može zavisiti od nekoliko faktora, uključujući:

• Uslovi skladištenja: Pravilno skladištenje, poput čuvanja lekova na suvim, hladnim mestima, zaštićenim od svetlosti, može pomoći u produženju njihove efikasnosti. Sa druge strane, skladištenje lekova na toplim ili vlažnim mestima može uzrokovati brže smanjenje efikasnosti.
   
• Vrsta leka: Tečni lekovi, poput oralnih rastvora i kapi za oči, obično nisu stabilni kao lekovi u čvrstim oblicima. To znači da tečni lekovi mogu biti izloženiji riziku od kontaminacije nakon isteka roka trajanja u poređenju sa tabletama.
   
• Namena: Neki lekovi, posebno oni namenjeni za ozbiljna zdravstvena stanja, ne smeju se koristiti nakon isteka roka trajanja.

Lekovi koje treba izbegavati ako im je istekao rok trajanja

Izbegavajte uzimanje sledećih lekova ako im je istekao rok trajanja:

• Antibiotici, poput tetraciklina
   
• Nitroglicerin, lek koji pomaže u ublažavanju angine (bol u grudima)
   
• Epinefrin, lek za teške alergijske reakcije
   
• Insulin
   
• Lekovi za razređivanje krvi, kao što su varfarin i apiksaban.

Ako ste uzeli lek kojem je istekao rok trajanja i još uvek imate simptome, što pre se obratite svom lekaru. Ako imate alergijsku reakciju ili bol u grudima, potražite hitnu pomoć.

Kako odložiti lekove kojima je istekao rok trajanja

Ako imate lekove kojima je istekao rok trajanja, važno je da ih pravilno odložite kako biste sprečili da ih neko slučajno uzme. Reč je o medicinskom otpadu koji se reguliše Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom.

Medicinskim otpadom smatraju se svi lekovi i srodne supstance, uključujući njihovu primarnu ambalažu (onu koja je bila u direktnom kontaktu sa lekom), a koji su postali neupotrebljivi zbog isteka roka trajanja, prosipanja, rasipanja, nepravilne pripreme ili drugih razloga koji onemogućavaju njihovu dalju upotrebu.

Ako se ne zbrine pravilno, može ozbiljno ugroziti životnu sredinu – posebno vodu – i na taj način posredno uticati i na ljudsko zdravlje. Zbog toga lekove nikako ne treba odlagati u komunalni otpad niti bacati u kanalizaciju, jer i male količine aktivnih supstanci mogu imati štetne posledice.

Shutterstock

Medicinski otpad deli se na: neopasan (npr. sirupi, kapi za oči, kreme, masti, otvorene injekcije ili rastvori za infuzije, materijali korišćeni pri pripremi lekova), opasan (npr. citotoksični lekovi, hormoni, imunosupresivi, antiinfektivi), kontrolisane lekove (npr. amfetamini, narkotici, opijati).

Kako bi se sprečilo dospevanje takvih supstanci u životnu sredinu, najispravnije je medicinski otpad predati u apoteke, koje su obavezne da ga preuzmu i organizuju njegovo zbrinjavanje putem ovlašćenih firmi. Isto važi i za veterinarske lekove, koje je potrebno predati u veterinarske ambulante ili apoteke.

Apoteke moraju voditi evidenciju o preuzetom otpadu, obezbediti njegovo odvojeno prikupljanje u odgovarajuće kontejnere (prema ključnom broju na otpadu) i ugovoriti zbrinjavanje sa ovlašćenim sakupljačima.

Osim u apotekama, medicinski otpad moguće je predati i u reciklažna dvorišta.

 

Bonus video: