Kilaža skače, mozak pati: Proizvod koji često koristimo može biti ozbiljan neprijatelj zdravlja, a svi mislimo da je bezazlen

Ako ste ljubitelj dijetalnih sokova i drugih veštački zaslađenih namirnica, imamo još loših vesti za vas.

Nakon niza nedavnih studija koje su pronašle povezanost između upotrebe veštačkih zaslađivača i zdravstvenih problema poput kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, nova studija je otkrila još jedan razlog zašto biste možda želeli da odložite dijetalni sok: brz i značajan pad moždanog zdravlja.

Kako je studija povezala moždano zdravlje i veštačke zaslađivače

Studija objavljena u časopisu Neurology pratila je 12.772 odraslih osoba u Brazilu i analizirala njihovu upotrebu sedam različitih veštačkih zaslađivača, uključujući uobičajene sastojke kao što su aspartam, eritritol i saharin. Učesnici su praćeni tokom osam godina, tokom kojih su radili kognitivne testove i popunjavali upitnike o svojoj ishrani.

Shutterstock

Osobe koje su konzumirale najviše veštačkih zaslađivača pokazale su veći—i brži—pad u razmišljanju i pamćenju u poređenju sa onima koji su ih konzumirali najmanje. Kognitivni gubici bili su još izraženiji kod učesnika sa dijabetesom tipa 2—ironično, upravo kod ljudi koji najčešće biraju veštačke zaslađivače iz zdravstvenih razloga. Grupa koja je doživela najveći pad pokazala je ubrzano starenje mozga od dodatnih 1,6 godina tokom trajanja studije, u poređenju sa grupom koja je konzumirala najmanje veštačkih zaslađivača.

Zanimljivo je da je studija otkrila vezu između upotrebe veštačkih zaslađivača i kognitivnog opadanja kod učesnika mlađih od 60 godina, ali ta veza nije primećena kod učesnika starijih od 60 godina.

Nutricionisti nisu iznenađeni rezultatima.

„Najverovatniji mehanizmi koji izazivaju ovaj problem su kombinacija neuroinflamacije, metaboličkog poremećaja i promena u crevnoj mikrobioti“, kaže Tereza Džentil, MS, RD, CDN, portparolka Akademije za ishranu i dijetetiku za Real Simple.

„Neki veštački zaslađivači, poput aspartama, razgrađuju se na jedinjenja koja mogu izazvati upalu u mozgu i oštetiti regije povezane sa pamćenjem. Drugi, kao što su saharin i sukraloza, mogu promeniti crevne bakterije, što dovodi do narušene kontrole šećera u krvi i upale koja takođe utiče na mozak. Postoje i dokazi da zaslađivači mogu oslabiti krvno-moždanu barijeru i smanjiti sinaptičku funkciju, što otežava efikasnu komunikaciju u mozgu. Zajedno, ovi efekti mogu ubrzati gubitak pamćenja i kognitivno opadanje tokom vremena.“

Shutterstock

Iako je studija pronašla vezu između upotrebe veštačkih zaslađivača i ubrzanog starenja mozga, to nije definitivna uzročno-posledična veza—posebno s obzirom na to da i drugi aspekti ishrane ili načina života mogu igrati ulogu, a studija se oslanjala na tačnost izveštaja učesnika o svojoj ishrani. Ipak, autori studije su zabrinuti zbog mogućih posledica prekomerne upotrebe po zdravlje mozga.

„Zaslađivači sa niskim ili bez kalorija često se smatraju zdravom alternativom šećeru; međutim, naša otkrića sugerišu da neki zaslađivači mogu imati negativne efekte na zdravlje mozga tokom vremena“, kaže autorka studije Klaudija Kimije Suemoto, MD, PhD, sa Univerziteta u Sao Paulu u Brazilu.

Da li treba da koristite veštačke zaslađivače?

Mnogi nutricionisti preporučuju smanjenje ili eliminaciju veštačkih zaslađivača iz ishrane, zbog sve većih zabrinutosti u vezi sa dugoročnom upotrebom.

„Veštački zaslađivači su napravljeni da imaju sladak ukus bez kalorija, ali se ne ponašaju isto kao šećer u telu“, kaže Džentil.

Shutterstock

„Istraživanja pokazuju da mogu poremetiti crevnu mikrobiotu, promeniti kontrolu šećera u krvi i uticati na to kako mozak reaguje na slatkoću. Vremenom, ove promene mogu doprineti većem riziku od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, a sada možda i bržem starenju mozga. I moguće je da se radi o kombinaciji efekata—na metabolizam, upalu i vezu između creva i mozga—koja ove zaslađivače čini potencijalno rizičnim za dugoročno zdravlje.“

Evo šta treba da uzmete u obzir s obzirom na najnovija istraživanja:

Smanjite upotrebu veštačkih zaslađivača

Ne postoji „sigurna“ količina veštačkih zaslađivača—posebno ako ste zabrinuti za zdravlje mozga i kardiometaboličko zdravlje, kaže Džentil. „Pokušajte da smanjite svakodnevno oslanjanje na veštačke zaslađivače, posebno ako ste u rizičnoj grupi, kao što su osobe sa kardiovaskularnim bolestima.“

Uopšteno, to je verovatno bolje i za vaše celokupno zdravlje.

Shutterstock

„Mnogi od ovih zaslađivača se nalaze u ultra-prerađenim namirnicama koje same po sebi mogu negativno uticati na zdravlje mozga i opšte zdravlje“, kaže Džentil. Ako ne možete da ih izbacite odmah, pokušajte da ih postepeno smanjujete.

„Postepeno razblažujte: ako ste navikli na zaslađenu kafu, čaj ili jogurt, prepolovite količinu šećera, pa vremenom smanjujte još—vaši ukusi će se prilagoditi.“

Shutterstock

Birajte veštačke zaslađivače koji nisu povezani sa kognitivnim opadanjem

Dok su aspartam, sukraloza i drugi veštački zaslađivači povezani sa padom moždanog zdravlja u studiji, postoje i opcije koje nisu izazvale iste efekte. „Prirodne opcije poput tagatoze, i možda stevije/monkfruita, nisu pokazale štetne efekte“, kaže Džentil.

Tražite prirodne alternative veštačkim zaslađivačima

Budite malo kreativni sa prirodnim sastojcima iz svoje kuhinje kako biste pronašli zamenu koja vam prija. Džentil predlaže sledeće:

• Dodajte bobičasto voće, kriške banane, pire od jabuka ili urme u ovsenu kašu, jogurt ili kolače umesto zaslađivača. „Gotovo uvek smanjujem količinu šećera kada pravim kolače ili brzi hleb i zamenim ga pireom od jabuka ili bundevom iz konzerve.“
   
• Koristite začine: cimet, muskatni oraščić, vanilu, ekstrakt badema ili koru citrusnog voća koji mogu učiniti hranu prirodno slađom.
   
• Koristite prirodne zaslađivače umereno. Med, javorov sirup ili kokosov šećer mogu se bolje tolerisati od veštačkih zaslađivača.

 

Bonus video: