Kardiolog moli ljude da rade ovo: Navika koja spasava život i značajno smanjuje rizik od srčanog udara

Odavno je poznato da redovno vežbanje smanjuje rizik od ozbiljnih bolesti, uključujući srčana oboljenja, moždani udar, dijabetes tipa 2 i rak. Zbog toga Nacionalna zdravstvena služba (NHS) preporučuje da svi odrasli budu fizički aktivni svakog dana, piše Daily Mail. 

Kardiolog dr Dmitrij Jaranov je upozorio da više kretanja tokom dana može značajno da smanji šanse za pojavu „smrtonosnih ugrušaka“, koji povećavaju rizik od srčanih problema.

U snimku na svom Instagram profilu rekao je:

- Većina lekara ovo nikada ne pominje. Nemate samo jedno srce, imate dva. Prvo je u grudima. Drugo je u listovima nogu. Svaki korak, svaki podizanje pete, svako stezanje mišića gura krv nazad ka vašem pravom srcu, održava cirkulaciju i sprečava stvaranje smrtonosnih ugrušaka. Ali, naš moderni način života ga uništava. Sedi se satima. Hodamo manje nego ikada. Gubimo mišićnu masu kako starimo - objasnio je on. 

 

 

On je dodao:

- Krećite se. Šetajte svakog dana. Radite podizanje peta dok sedite za stolom. Koristite stepenice. Održavajte mišiće listova snažnim celog života. Ne čekajte dok ne bude kasno, počnite danas. Vaše buduće ja će vam biti zahvalno. 

Šetnja smanjuje rizik od srčanog udara

Prethodne studije su pokazale da hodanje 10.000 koraka dnevno može smanjiti rizik od srčanih bolesti, raka i prevremene smrti. Međutim, druga istraživanja sugerišu da je čak i 7.000 koraka dnevno dovoljno da se smanji rizik od demencije, srčanih bolesti i pojedinih vrsta raka.

Studije su takođe sugerisale da tempo kojim hodamo može biti jednako važan kao i broj koraka.

Shutterstock

 

Prošlog meseca, američki naučnici koji su proučavali više od 79.850 odraslih osoba otkrili su da je kratka brza šetnja korisnija od hodanja sporim tempom tokom tri sata. Ovo dolazi u trenutku zabrinjavajućeg porasta broja smrti povezanih sa srcem u Velikoj Britaniji, koje su porasle za 18 odsto.

Prema podacima Britanske fondacije za srce (British Heart Foundation – BHF), broj ljudi kojima je dijagnostikovana srčana insuficijencija porastao je za 21 odsto od 2020. godine, što je najveći broj zabeležen do sada.

Broj osoba sa atrijalnom fibrilacijom -nepravilnim srčanim ritmom je dostigao rekord, povećavši se sa 1,48 miliona na 1,62 miliona u istom vremenskom periodu, navodi Informer.

Anketa: