Visok krvni pritisak jedan je od glavnih uzroka srčanog i moždanog udara, ali rutinsko merenje kojim se on otkriva može biti iznenađujuće osetljivo. Čak i manji pomeraj ruke od samo pet centimetara može uticati na rezultat i dovesti do lažno visokog očitavanja.
Novo istraživanje sa Univerziteta Džons Hopkins pokazalo je da i jednostavna stvar poput položaja ruke može uticati na merenje pritiska – ako ruka visi sa strane, očitavanje može biti i do 7 mmHg više u poređenju sa merenjem kada ruka miruje na stolu.
Taj mali pomak može biti dovoljan da očitavanje pređe iz „povišenog“ u opasnu zonu takozvane „faze 2“ visokog pritiska.
Istraživanje je vodila dr Temi Brejdi sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Džons Hopkins, a tim je rekonstruisao tri položaja tela koja se svakodnevno viđaju u ordinacijama.
Kako je sprovedeno istraživanje
Kako bi što verodostojnije oponašali stvarne uslove pregleda, istraživači su zamolili svakog učesnika da hoda dva minuta pre svakog merenja krvnog pritiska. Zatim su se pet minuta odmarali u tihoj prostoriji, sedeći sa osloncem za leđa i stopala. Svaki učesnik je prošao kroz četiri serije merenja, pri čemu je u svakoj seriji krvni pritisak meren tri puta, s tim da je ruka bila postavljena na različite načine.
Shutterstock
Na kraju su ponovili merenje s rukom oslonjenom na sto, kako bi tim mogao da uzme u obzir prirodne promene krvnog pritiska tokom vremena, piše Earth.com.
Zašto nas krvni pritisak može prevariti
Lekari se često oslanjaju na jedan brz pregled, koji traje manje od minuta, kako bi odlučili da li pacijent treba da započne doživotnu terapiju lekovima.
Shutterstock
U istraživanju je učestvovalo 133 volontera iz Baltimora, starosti između 18 i 80 godina. Tokom merenja, učesnici su menjali položaj ruke — oslonjena na sto, u krilu i ruka koja visi sa strane. Naučnici su koristili automatske manžetne kako bi izbegli uticaj osobe koja meri pritisak, a merenje s rukom na stolu ponovili su na kraju kako bi kontrolisali prirodne promene krvnog pritiska.
U poređenju s merenjem dok je ruka bila oslonjena na sto, položaj ruke u krilu pokazao je u proseku viši sistolni pritisak za 3,9 mmHg i dijastolni za 4 mmHg. Kada ruka nije bila oslonjena uopšte, razlike su bile još veće — sistolni pritisak bio je viši za 6,5 mmHg, a dijastolni za 4,4 mmHg u odnosu na osnovne vrednosti.
Šta je istraživanje otkrilo
U mnogim klinikama, tokom brzih pregleda, medicinsko osoblje ponekad preskoči pravilne procedure — često nesvesno, ne razmišljajući o mogućim posledicama. Pacijenti neretko sami drže ruku ili sede bez oslonca tokom merenja krvnog pritiska. Ove „prečice“ možda deluju bezazleno, ali ako se ponavljaju kroz vreme, mogu se ozbiljno odraziti na tačnost merenja.
Netačna očitavanja mogu dospeti u zdravstvene kartone, uticati na postavljanje dijagnoze i oblikovati planove lečenja koji traju godinama.
Shutterstock
„Ako stalno merite krvni pritisak s rukom koja nije oslonjena, a to očitavanje bude uvećano za 6,5 mmHg, to može značiti razliku između sistolnog pritiska od 123 i 130“, upozorava Šeri Lu, M.H.S. — što znači prelazak iz kategorije „povišenog“ u „fazu 1“ hipertenzije.
Ovaj obrazac zabeležen je kod mlađih i starijih osoba, kod gojaznih i onih s normalnom težinom, kao i kod ljudi koji već imaju dijagnostikovan visok pritisak.
Kako pravilno meriti krvni pritisak
Ruka prilikom merenja treba da bude oslonjena na sto, tako da se sredina manžetne nalazi u visini srca — na taj način se izjednačava hidrostatski pritisak u arterijama. Ako ruka visi sa strane, gravitacija otežava povrat krvi ka srcu, što može uzrokovati da aparat pokaže viši krvni pritisak nego što zaista jeste.
Američko udruženje za srce preporučuje da se pacijent smesti u stolicu s naslonom, sa stopalima ravno na podu i bez ukrštanja nogu. Ruka treba da bude oslonjena na čvrstu površinu u visini desnog pretkomore (atrijuma).
Shutterstock/H_Ko
Iako su ovi smernice jasno definisane, čak ni iskusni lekari i medicinske sestre ih ne prate uvek. U brzim i stresnim uslovima rada, važne pojedinosti poput pravilnog položaja ruke lako se zanemare. Neki zdravstveni radnici možda misle da je „dovoljno blizu“ dovoljno dobro, ali istraživanje pokazuje da i „gotovo tačno“ može dovesti do značajno pogrešnih rezultata.
Ako se ne obrati pažnja na tačan položaj ruke tokom merenja, greške mogu postati svakodnevne — a time i deo pogrešnih dijagnoza i terapija.
Merenje krvnog pritiska kod kuće: kako izbeći česte greške
Milioni ljudi mere krvni pritisak kod kuće, ali mnogi kuhinjski stolovi su preniski da bi zamenili sto u ordinaciji. Jastuk ispod lakta ili postavljanje uređaja na višu radnu površinu može pomoći da se postigne pravilan položaj. Veličina manžetne je takođe važna; preuske manžetne mogu povećati očitavanja za 5 do 10 mmHg, što je problem koji pogađa oko 12 odsto Afroamerikanaca sa većim obimom ruke.
Loša tehnika vodi do pogrešne dijagnoze
Čak i male netačnosti u merenju mogu značajno uticati na nečije zdravlje. Previsoki rezultati mogu dovesti do pogrešne dijagnoze hipertenzije, što može rezultirati nepotrebnim lekovima ili anksioznošću. S druge strane, ako očitavanje izgleda samo malo povišeno, može se desiti da osoba ne dobije lečenje koje joj je zapravo potrebno.
Shutterstock
Pravilan položaj ruke nije važan samo zbog tačnosti podataka – on može uticati na stvarne odluke i ishode lečenja. Tim dr Brejdi planira da testira da li će jednostavna poruka na ekranu uređaja, poput „Oslonite ruku na sto“, podstaći pravilno ponašanje u ordinacijama primarne zdravstvene zaštite. Takođe žele da ispitaju da li će greške biti ređe uz upotrebu manžetni za zapešće koje imaju ugrađene senzore položaja.
Stručnjaci za javno zdravlje nadaju se da će standardizovan položaj tokom merenja krvnog pritiska sprečiti hiljade nepotrebnih propisivanja lekova svake godine, smanjujući neželjene efekte i troškove, a da se pri tome ne ugrozi bezbednost srca i krvnih sudova.
Istraživanje je objavljeno u časopisu JAMA Internal Medicine.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
