Kefir je piće za zdravu probavu. Verovatno ste ovu rečenicu već negde čuli. Međutim, da biste stvarno osetili učinak, kažu da ga treba piti svakodnevno. To smo želeli da isprobamo. Ono što kefir čini tako zdravim jeste činjenica da je fermentisani proizvod. To je kategorija hrane koja bi zbog zdravlja vaših creva trebala da bude deo svakodnevnog jelovnika.
Konzumiranje fermentisane hrane može povećati raznolikost mikroba u crevima, što se povezuje sa boljim zdravljem creva, može smanjiti određene upalne procese. Što je mikrobiom raznolikiji, to nas bolje štiti od štetnih mikroorganizama zbog kojih se možemo razboleti, pokazala je i studija sa Stanforda. Ali šta tačno čini kefir posebnim?
Koji su zdravstvene benefiti kefira?
Može se reći da kefir zaista ima puno toga da ponudi. Ovo fermentisano mlečno piće, koje se proizvodi od mleka i kefirnih zrnaca (izgledaju poput usitnjenog karfiola), bogato je probioticima, vitaminima i mineralima, kao što su B vitamini, vitamin C i kalcijum. Svi ti hranjivi sastojci pomažu u podršci zdravlju creva, a posledično i imunološkom sistemu, što dovodi do prevencije bolesti. Osim toga, kefir sadrži antioksidanse i navodno poboljšava apsorpciju hranjivih materija.
Shutterstock
Kefirna zrnca se sastoje od simbiotskog odnosa bakterija i kvasaca koji fermentišu mleko i pretvaraju ga u probiotičko piće. Za razliku od sira i jogurta (i drugih mlečnih proizvoda), u fermentaciji kefira učestvuju ne samo bakterije, nego i kvasci. Kvasci takođe omogućavaju da se u kefiru stvara mlečna kiselina, malo alkohola i ugljen dioksid.
Fermentacija mleka u kefir: brzo i jednostavno
Još jedan razlog zašto je kefir popularan jeste njegova jednostavna dostupnost u svakodnevnom životu. Novinarka Dezire Ostland je isprva kupovala kefir u prodavnici, uglavnom u bio prodavnicama. No, zatim je saznala koliko je jednostavno samostalno napraviti i fermentisani kefir. Naručila je kefirna zrnca putem interneta i nabavila mleko (s masnoćom od 1,5 %). Više vam zapravo i ne treba. Za samu pripremu potrebno je samo nekoliko minuta, a u zavisnosti od količine i temperature, ceo proces traje otprilike 24 do 48 sati.
Shutterstock
Na litar mleka je stavila 30 grama kefirnih zrnca u teglu, koju je potom napunila mlekom. Zatim je teglu hermetički zatvorila i čuvala je oko 24 sata na tamnom i temperaturi zaštićenom mestu u svojoj kuhinji. Što se duže kefir fermentiše, to mu je konzistencija kremastija – i ukus kiseliji. Kako biste uticali na ukus i teksturu, možete menjati vreme fermentacije. Nama najviše odgovara nakon 24 sata.
Evo šta jedna naučnica za mikrobiom kaže o kefiru
Nakon fermentacije procedi kefir kroz cedilo (ne koristite metalno cedilo, jer kefir tokom fermentacije proizvodi određenu količinu organskih kiselina koje mogu reagovati sa metalima i uzrokovati da se metali otpuštaju u kefir). Zatim ga ulije u staklenu bocu koju ostavimo u frižider. U cedilu ostaju kefirna zrnca, sa kojima se može započeti nova fermentacija. Takođe ih možete jesti zajedno sa kefirom, jer ta zrnca osim velike količine različitih bakterija i kvasaca sadrže i puno vlakana.
Sada nam se samostalno pripremljeni kefir više sviđa, ali postoje li zdravstvene razlike?
„Samostalno pripremljeni kefir obično sadrži veći broj i raznolikost mikroba nego većina kupljenih varijanti, koje su često pasterizirane ili sadrže manje sojeva“, objašnjava naučnica za mikrobiom, nutrionistkinja i autorka knjige ,,Genius Gut: The Life-Changing Science of Eating for Your Second Brain", dr. Emili Liming. „Pri kupovini gotovog kefira pazite da odaberete proizvode sa živim kulturama i bez dodatka nepotrebnog šećera“, dodaje.
Shutterstock
Kefir postoji i u različitim varijantama, pa čak i za one koji ne podnose ili ne žele da konzumiraju mleko: „Postoji tradicionalni mlečni kefir, ali i kokosov kefir i vodeni kefir, koji su bez mlečnih sastojaka i zato prikladni za osobe sa netolerancijom na laktozu ili vegane.“
Kada je najbolje piti kefir?
Neki ljudi primećuju bolju podnošljivost ako piju kefir ujutro na prazan želudac. Budući da Ostland ujutro ne voli hladna mlečna pića, kefir najčešće pije nakon obroka kao osvežavajući desert. To joj pomaže u probavi teže hrane i često, uprkos količini mleka, smanjuje osećaj sitosti. Oseća da čini nešto dobro za svoja creva.
Shutterstock
Sada pije između 250 i 300 ml dnevno. Međutim, ako nikada pre niste pili kefir, trebali biste početi sa 100 ml dnevno kako bi se vaše telo postupno naviklo na nove crevne bakterije, savetuje Vogue.
Ovu razliku primećujemo otkako svakodnevno pijemo kefir
Definitivno se nešto promenilo u vezi sa probavom i osećajem sitosti. Imamo osećaj da hranu bolje prerađujemo i da nas nakon obilnijeg ili teškog obroka ne muči bol u stomaku, ni nekoliko minuta, ni sati. To se pozitivno odražava na naše opšte stanje. Do sada nismo primetili druge razlike, ali proces pripreme kefira nam pruža zadovoljstvo, piće nam jako prija – i deluje u našem telu na korist zdravlju. To su za nas dovoljni razlozi da nastavimo dalje.
Kefir može uticati na pamćenje
Osim toga, prema istraživačici postoji razlog zašto je kefir, od svih fermentisanih namirnica, posebno popularan: „Kefir je od svih fermentisanih namirnica najbolje istražen i zato je izvrstan izbor za početak konzumacije fermentisane hrane.“
Shutterstock
Takođe, nove studije, prema Liming, upućuju na to da kefir može podržati funkciju mozga, posebno takozvano „pamćenje odnosa“ — vrstu pamćenja koja vam pomaže da se setite gde ste ostavili ključeve ili lica ljudi.
No, i druge fermentisane namirnice poput jogurta, kimčija, kiselog kupusa i kombuche sadrže žive mikroorganizme, „iako njihov mikrobiološki sastav varira“. Dok se jogurt često poredi sa kefirom, kefir sadrži širi spektar bakterija i kvasaca. Da bi se postigao maksimalni zdravi učinak, raznolikost je ključ: „Ako tražite koristi za zdravlje creva, dobar pristup je konzumiranja raznih fermentisanih namirnica jer svaka pruža različitu mešavinu mikroba za vaš crevni mikrobiom.“
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
