Osećaj nedostatka vazduha nakon što ste se popeli jedan ili dva sprata stepenicama česta je pojava kod osoba različite dobi i fizičke forme.

Postavlja se pitanje radi li se o normalnoj reakciji organizma na napor ili o signalu koji zahteva medicinsku proveru. Stručnjaci ističu da, iako kratkotrajno otežano disanje pri naporu najčešće nije opasno, postoje situacije u kojima zahteva dodatnu pažnju, piše HuffPost.

Penjanje stepenicama predstavlja intenzivnu fizičku aktivnost koja za organizam predstavlja značajno veći napor od hodanja po ravnoj površini. Istraživanja pokazuju da ova aktivnost zahteva do devet puta više energije nego sedenje. Tokom fizičkog napora povećava se metabolička potreba za kiseonikom, što uzrokuje pojačanu aktivnost srca i pluća kako bi se obezbedila adekvatna opskrba mišića kiseonikom.

"Osećaj nedostatka vazduha nakon penjanja stepenicama predstavlja normalan fiziološki odgovor. Povećani su zahtevi pred vašim telom, rad je intenzivniji, a time i potreba za kiseonikom", pojasnila je za HuffPost dr. Ketrin Polgirs, doktorka porodične i sportske medicine.

S time se slaže i Karl Erikson, stručnjak za sportsku medicinu iz klinike Mayo, koji dodaje da je takva reakcija očekivana. "U osnovi, vi podižete vlastitu fizičku masu protiv gravitacije. Svaki korak je biomehanički sličan čučnju ili iskoraku, što je znatno napornije od običnog hodanja", dodaje. Intenzitet zadihanosti zavisi od niza faktora, od brzine penjanja do nošenja dodatnog tereta.

Kada je zadihanost razlog za zabrinutost?

Iako je zadihanost očekivana reakcija, ključno je prepoznati kada prelazi granice normalnog fiziološkog odgovora. Ako vam je potrebno do dva minuta da normalizujete disanje i nakon toga se osećate dobro, verovatno nema razloga za brigu. Međutim, stručnjaci upozoravaju na nekoliko znakova koji zahtevaju oprez.

Prvi znak za uzbunu jeste ako je zadihanost novonastala pojava ili se njen intenzitet  vremenom pogoršava. "Najvažnije je ne donositi preuranjene zaključke o teškoj bolesti, ali jednako tako ne treba simptom jednostavno pripisati lošoj telesnoj spremi", ističe dr. Polgirs. Nagla promena u kapacitetu podnošenja napora nešto je što lekari shvataju ozbiljno.

Drugi važan pokazatelj je vreme potrebno za oporavak. "Vreme oporavka je pouzdan indikator. Normalno je da disanje bude ubrzano minut do dva, no ako povišeni ritam disanja traje duže od tri minuta, to može biti zabrinjavajuće", kaže Erikson.

Takođe, zadihanost se nikada ne sme ignorisati ako je praćena drugim simptomima poput bola u grudima, glavobolje, promene u vidu, vrtoglavice, osećaja lupanja srca, mučnine ili oticanja nogu i gležnjeva. Takvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme, uključujući srčane i plućne bolesti (poput astme, KOPB-a ili otkazivanja srca), anemiju ili bolesti štitne žlezde.

Načini poboljšanja fizičke izdržljivosti

Ako želite da vam penjanje stepenicama postane manje naporno, rešenje je, pod uslovom da ne postoje medicinske prepreke, u redovnoj aktivnosti. "Telo se prilagođava zahtevima koje pred njega postavljate. Dakle, ako redovno praktikujete penjanje po stepenicama, postaćete učinkovitiji u tome", objašnjava Erikson.

Jačanje mišića donjeg dela tela ključno je za lakše savladavanje stepenica. Vežbe poput čučnjeva i iskoraka povećaće snagu i izdržljivost. Uz to, poboljšanje opšte kardiovaskularne kondicije kroz aktivnosti poput brzog hodanja, vožnje bicikla ili plivanja takođe će doprineti smanjenju umora. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno.

Dr. Polgirs savetuje postupan pristup. Nije potrebno odmah se izlagati velikim naporima poput penjanja na peti sprat. Umesto toga, kondiciju treba graditi postupno i na održiv način, bilo kroz češće šetnje, rad u bašti ili svesnim izborom stepenica umesto lifta.

Ako primetite da se zadihanost pogoršava, traje neuobičajeno dugo ili je praćena drugim zabrinjavajućim simptomima, preporučuje se da potražite savet lekara.

Video: