Žena koja je devet godina patila od iscrpljujućih migrena kaže da su njeni simptomi nestali nakon što je platila „rizičnu“ operaciju.
Neurolozi su Britanki Ani Hil (41) rekli da nema objašnjenja za njeno stanje zbog kojeg je jednom patila od migrene koja je trajala 94 dana. Postala je toliko očajna da je skupila novac za operaciju kojom je uklonjena benigna cista na njenom mozgu. Ovaj tretman većina kirurga smatra „neodgovornim“, ali novo kliničko ispitivanje NHS-a pokazalo je da je devet od 10 pacijenata bolje nakon što su ga primili.
„Opet radim, vežbam, družim se, nešto što pre nisam mogla“, rekla je Ana za BBC.
Zbog migrena i drugih simptoma je većinu vremena provodila u krevetu
Ana je prve simptome razvila kao tinejdžerka, uključujući migrene, napade mučnine, vrtoglavicu, tinitus i maglu u mozgu, što znači da nije mogla zadržati posao. „Provela sam većinu vremena u krevetu samo pokušavajući da zaspim od bola u glavi“, rekla je 2018., neposredno pre nego što je otputovala u Nemačku na operaciju. Dodala je da se zbog migrenskih napadaja, koji najviše zabrinjavaju, osećala kao da je izgubila sebe.
Na kraju je morala da uradi skeniranje mozga koje je otkrilo sićušnu benignu izraslinu. Zatim se pridružila grupi za podršku osobama sa cistom na epifizi (ili pinealnoj žlezdi), koja se uglavnom sastoji od mladih žena koje veruju da su takve ciste krive za iscrpljujuće simptome. Uspevala je da skupi 36.000 funti kako bi 2018. otputovala u Nemačku na lečenje kod neurohirurga prof. Henrija Šrodera iz Univerzitetske bolnice Greifswald. Profesor Šroder je još 2018. godine tvrdio da je izveo 48 operacija sa stopom uspešnosti od 94 posto.
Shutterstock
Profesor Alister Dženkins, iz Društva britanskih neurohirurga, smatra da su ovakve operacije neodgovorne. „U svetu postoji oko 40.000 neurohirurga, a činjenica da ih je samo šest spremnih da izvedu operaciju, mislim da više govori o zahvatu nego o sposobnosti tih neurohirurga“, rekao je. Upozorio je da se pinealna cista sme uklanjati samo u izuzetno retkim okolnostima i veruje da se uspešni rezultati operacije mogu objasniti placebo efektom.
Nakon dugotrajnog oporavka, Ana je rekla da se njen život sada vratio u normalu. „Mislim da sam u najgorem slučaju imala migrenu 94 dana, a tada ništa nije pomoglo, nikakvi lekovi protiv bola, čak ni oni najjači“. Sada je sposobna da radi, vežba tri puta nedeljno i druži se sa prijateljima.
U bolnici Addenbrookes u Kembridžu upravo je završeno kliničko ispitivanje na 40 pacijenata sa cistom na epifizi kako bi se pokušalo odgovoriti na pitanje uzrokuje li ova operacija stvarno ili placebo poboljšanje. Studija koju je vodio neurohirurg prof. Tomas Santarius uključila je pacijente koje su procenjivali razni stručnjaci i dokumentovali njihove simptome pre i do tri godine nakon operacije. „Studija je pokazala da je lečenje efikasno i sigurno. Oko 90 posto pacijenata ukupno se osećalo bolje godinu dana nakon operacije, a čini se da ta korist traje do poslednjeg praćenja, što je u proseku tri godine“, rekao je prof. Santarius.
Bivši neurohirurg prof. Ričard Nelson, koji je vodio razvoj Instituta za kliničke neuroznanosti u Bristolu, rekao je da se placebo efekat retko pojavljuje kod 90 posto pacijenata. „Bilo bi nategnuto reći da biste postigli placebo efekat od 90 posto i mislim da to sugeriše da moraju postojati neki mehanizmi koji leže u osnovi poboljšanja, svakako kod odabranih pacijenata“, objasnio je.
Shutterstock
Još jedna Britanka, Kara Vilijams (36) operisana je 2019. „Par dana nakon operacije i majka i suprug rekli su da sam ponovo izgledala kao ja i tako sam se osećala. Osetila sam da je ovaj veliki pritisak nestao iz mog mozga. Ponovo sam dobila svoj život i bez te operacije ne bih mogla raditi ništa od onoga što radim poslednjih godina“, opisala je Kara.
Profesor Santarius već je predstavio svoja otkrića na međunarodnoj konferenciji i nada se da će ih uskoro objaviti. Nedavno otkriće britanske televizijske voditeljke Davine Mekal da je koloidna cista u njenom mozgu otkrivena na rutinskom pregledu usmerilo je pažnju na to kako takva skeniranja mogu otkriti manje abnormalnosti. Ali profesor Jenkins upozorio je da, iako je primamljivo pripisati cistama bilo kakve simptome poput glavobolje i vrtoglavice, to nije uvek slučaj.
Operacija nije bez rizika
„Nažalost – ili možda na sreću – medicina ne funkcioniše na taj način. Neke od ovih abnormalnosti prilično su uobičajene, ali retko uzrokuju probleme. Da bi se uspostavila veza sa nalazom skeniranja i predložila operacija, mora postojati verovatan mehanizam za pojavu simptoma i razumno očekivanje da će simptomi biti rešeni operacijom“, objasnio je prof. Dženkins. „I operacija, naravno, nije bez rizika. Za bilo koju operaciju, rizik operacije mora biti manji od rizika bez operacije“.
Shutterstock/lunopark
Simptomi pinealne ciste mogu se pojaviti ako je cista dovoljno velika da ometa prolaz cerebrospinalne tečnosti – tečnosti koju neprestano proizvodi mozak, koja ga „kupa“ i podržava, dodao je. „U tom slučaju može porasti pritisak u glavi, uzrokujući glavobolju i vrlo povremeno ozbiljnije probleme. Hirurzi uglavnom neće ponuditi operaciju ako to nije slučaj. Ali u slučaju pinealne ciste postoji velika količina informacija na internetu koje navode pacijente kako bi zatražili operaciju zbog manjih i često nepovezanih simptoma. Neki su hirurzi spremni ponuditi operaciju i tu počinje kontroverza, jer operacija ovih duboko smeštenih cista nije bez značajnih rizika“, objasnio je prof. Dženkins.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
