U koliko sati večerate? Osobama koje poslednji obrok jedu nakon ovog perioda prete zabrinjavajuće posledice

Lekari već dugo savetuju ljudima koji žele da smršaju da prestanu da jedu nakon zalaska sunca.

Istraživači sa Univerziteta Oberta de Catalunya (UOC) i Univerziteta Kolumbija sada su potvrdili još jednu korist ovog saveta, i to za zdravlje metabolizma. Naime, otkrili su da unos najmanje 45 posto dnevnih kalorija nakon 17 sati ometa telo u regulaciji nivoa šećera u krvi, piše Daily Mail.

Jedenje kasnije uveče može drastično povećati rizik od razvoja dijabetesa. Njihova otkrića mogla bi potvrditi prednosti plana ishrane sa povremenim postom u kojem se ne preporučuje jedenje u kasnijim večernjim satima.

Oko 10 posto Amerikanaca koristi povremeni post kao dijetu. Pratioci ovog plana ishrane obično ograničavaju dnevnu ishranu na šest sati svaki dan, uglavnom u periodu od 11 do 17 sati. Na taj način, osobe koje praktikuju ovu dijetu unesu većinu svojih kalorija ranije tokom dana.

Jedna od koautorki studije, dr Diana Diaz Rizolo, rekla je: ,,Sposobnost tela da metabolizuje glukozu noću je ograničena, jer je smanjeno lučenje insulina, a osetljivost naših ćelija na ovaj hormon opada zbog cirkadijalnog ritma, koji je određen centralnim satom u našem mozgu, usklađenim sa satima dnevnog svetla i noći."

Shutterstock

Studija, objavljena u časopisu Nutrition and Diabetes, obuhvatila je 26 osoba u dobi od 50 do 75 godina koje su imale prekomernu telesnu težinu ili su bile gojazne te su imale predijabetes ili dijabetes tipa 2.

Ljudi su bili podeljeni u dve grupe: na one koji jedu rano i one koji jedu kasno. Jeli su istu hranu i istu količinu kalorija, samo u različito doba dana.

Oni koji su jeli više nakon 17 sati, tj. koji su kasnije jeli, imali su viši nivo glukoze nakon testa glukoze, što ukazuje na goru toleranciju na glukozu.

U međuvremenu, pokazalo se da povremeni post značajno poboljšava sposobnost tela da efikasno koristi glukozu iz hrane i koristi insulin za kontrolu nivoa šećera u krvi, delimično zato što podstiče ljude da prestanu da jedu relativno rano u danu, oko 17 sati.

Ograničavanjem vremenskog okvira za jelo i produžavanjem perioda bez hrane, telo može bolje i efikasnije preraditi glukozu. Istraživači su dodali da je hrana koja se obično jede kasno uveče kaloričnija i često prerađena, "što može objasniti zašto je kasno jedenje povezano s većom telesnom težinom i većom ukupnom količinom masnog tkiva".

Shutterstock

,,Do sada su se lične odluke o ishrani temeljile na dva glavna pitanja: koliko jedemo i koju hranu biramo", rekla je dr Diaz Rizolo. ,,S ovom studijom, novi faktor u kardiometaboličkom zdravlju postaje sve važniji: kada jedemo", dodala je.

Osim što obično noću jedu nezdravu hranu, pokazalo se da oni koji kasnije jedu takođe sporije sagorevaju kalorije. Njihova tela su takođe pokazala znakove skladištenja masti i smanjenja razgradnje masti, što može dovesti do povećanja ukupne količine masti, prema studiji sa Harvard univerziteta.

U nedeljama koje su prethodile ovoj Harvardskoj studiji, 16 osoba sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznih ljudi pridržavalo se fiksnog rasporeda spavanja i ishrane. Svaki učesnik je iskusio rane i kasne obroke, što je istraživačima omogućilo da ispitaju efekte rasporeda obroka na iste ljude. Rezultati su pokazali da kasno jedenje smanjuje leptin, hormon koji signalizira sitost i utiče na hormone koji regulišu apetit, zbog čega su se učesnici s vremenom osećali gladnijima. Te promene bi potencijalno mogle uticati na rizik od razvoja gojaznosti, što je ključni faktor rizika za dijabetes tipa 2. 

 

 

Bonus video: