"Bila sam kao leš, pozdravila sam se sa životom": Doktor otkriva da ova smrtonosna bolest najviše kosi Srbe - prvi smo u Evropi, a evo šta je razlog

Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu i u Srbiji. Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno prvo mesto u Evropi po incidenci karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine. Podaci govore da godišnje oboli oko 7.000 Srba, a umre 5.000, a doktor Goran Stojanović ističe da je stvarnost još gora.

Gostujući u emisiji "150 minuta" na Prvoj, dr Stojanović je upozorio na simptome koji se ignorišu. To objašnjava činjenicu da smo vodeća zemlja po smrtnosti - ljudi se jave kasno, kada je bolest u poodmukloj fazi. Sa njim je gostovala i Đurđina Jovanović koja pati ove bolesti. Kako kaže, imala je neobjašnjiv umor zbog kojeg se obratila lekaru.

"Osećala sam bezrazložni, neobjašnjivi umor. Umor je bio jedini simptom koji sam ja osećala. To je bio motiv da odem kod lekara opšte prakse. Umor se razlikuje od običnog, jer bi ujutru, kada ste se naspavali, trebalo da budete odmorni. Kod mene je umor bio konstantan, a nije imao objašnjenje", rekla je Đurđina koja je pre tri godine otkrila svoju dijagnozu.

"Tumor pluća, četvrti stadijum, glasila je dijagnoza", priča Jovanović.

Jedva je hodala i disala, a da bi ublažila nesnosne bolove, pila je morfijum.

"Bila sam kao leš. Ceo svet vam se preokrene i počinjete da se pozdravljate sa životom", priseća se Jovanović.

"Mislila sam da je sve gotovo, ušla sam u fazu umiranja, zapravo sam umirala", priča Jovanović.

"Ja sam se javila u četvrtom stadijumu bolesti, jer taj umor nije bio prepoznatljiv lekarima, pa je vreme prolazilo. Išla sam od jednog do drugog i na kraju me je neurolog uputio da snimim pluća, ali već sam došla u četvrti stadijum. Ja živim normalno kao i svi ostali ljudi koji imaju neko hronično oboljenje. Počela sam da primam imunoterapije pre tri godine, a moje stanje pre toga je bilo užasno, na korak od smrti. Ne mogu da kažem da su meni imunoterpaije samo produžile život. Njihov cilj jeste da se produži život, da se naša bolest svede na hronično stanje, ali malo mi je da kažem da su produžile. One su moj život preokrenule, ja se osećam potpuno normalno sa svim potrebama, psihički stabilna, čak i srećna", objasnila je Đurđina.

SIMPTOMI

Na pitanje zašto imamo ovako lošu statistiku kada je ova bolest u pitanju, dr Stojanović je odgovorio:

"Jedan od razloga su simptomi koji se pojavljuju, a nisu tako karakteristični. Većina ljudi koji boluju od karcinoma pluća, pored umora, imaju i kašalj, koji je vodeći simptom. Ljudi kažu da većina ljudi kašlje, naročito ako se radi o pušačima, pa samim tim zanemare. Međutim, ukoliko imate nešto što nije karakteristično, recimo kašljete ceo dan ili vam je kašalj produktivniji ili vam se slučajno pojavi sukrvica, to su simptomi koji pokazuju da se nešto dešava. Osim umora i kašlja, mogu biti bolovi u grudima, bolovi u kostima, oticanje zglobova, povišena temperatura. Prvo treba da se uradi osnovni snimak pluća i ako je neka senka prisutna, postavlja se sumnja za ovu dijagnozu", objasnio je doktor.

"Ništa se nije promenilo, čak se to pogoršalo. Ta statistika je sve gora i gora, ono što nas izdvaja je to da držimo neslavno prvo mesto po smrtnosti od karcinoma pluća. U momentu postavljanja dijagnoze, ljudi koji se javljaju, javljaju se više od 45 odsto njih u četvrtom stadijumu bolesti, znači uznapredovalom stadijumu, a 20 odsto u trećem stadijumu, kada ne možete da primenite hirurško lečenje koje je najbolji vid lečenja. To je ono što je alarmantno, što se naši ljudi kasno javljaju", rekao je dr Stojanović.

Savremene metode u Srbiji

"Hirurgija je najbolji vid lečenja, ukoliko možemo da izvadimo tumor. Međutim, kada pričamo o tome, moramo da pričamo o multidisciplinarnom pristupu i timu koji podrazumeva dijagnostiku lečenja.

 

Osim hirurgije, imate zračnu terapiju, sistemsku terapiju, a ona podrazumeva hemioterapiju. Zračne terapije su tokom prethodnih pet, šest godina mnogo napredovale u Srbiji. Kombinuje se više terapija kod pacijenata da bi na taj način uništili i ono malo ćelija što mislimo da su ostale kod pacijenata i da mogu normalno da žive.

 Samo da naglasim, 2018. imunoterapija je dobila Nobelovu nagradu za lečenje malignih bolesti. Kada smo mi studirali, učili su nas da posle četvrtog stadijuma pacijent može da živi još godinu, maksimalno dve. Sada imamo pacijente koji ovu bolest imaju pet godina, to je veliki napredak", objasnio je doktor.