"Još samo pet minuta vežbanja" možda zvuči kao mala količina, ali prema novoj studiji, takav mali napor može poboljšati vaš krvni pritisak.
„Uključivanje čak nekoliko minuta aktivnosti veće intenzivnosti, poput brze šetnje ili vožnje bicikla, u svakodnevnu rutinu može uticati na nivoe krvnog pritiska“, rekao je dr Džo Blođet, vodeći autor studije i viši istraživački saradnik na Institutu za sport, fizičko vežbanje i zdravlje na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Istraživači su analizirali podatke gotovo 15.000 ljudi koji su nosili uređaje za praćenje aktivnosti i imali redovno praćenje krvnog pritiska. Studija je objavljena u časopisu Cirkulation u sredu.
Kako je studija analizirala podatke?
Dnevne aktivnosti učesnika podeljene su u šest kategorija: spavanje, sedentarni (neaktivan) način života, spora šetnja, brza šetnja, stajanje i intenzivnije vežbanje. Istraživači su koristili ove podatke da procene uticaj zamene sedentarnog vremena sa drugim, aktivnijim vrstama aktivnosti.
Prema studiji, samo pet minuta više vežbanja dnevno bilo je povezano sa smanjenjem krvnog pritiska, dok je već 10 do 20 minuta više vežbanja izazvalo klinički značajnu promenu krvnog pritiska (definisanu kao smanjenje sistolnog krvnog pritiska za 2 mmHg ili dijastolnog za 1 mmHg), rekao je dr Blođet.
Zašto su male promene važne?
Klinički značajne promene u krvnom pritisku mogu značiti smanjen rizik od bolesti srca i moždanog udara, kaže dr. Susan Čeng, profesorka i zamenica šefa istraživanja na odeljenju za kardiologiju u Smidt Heart Institute u Cedars-Sinai Medical Center u Los Anđelesu. Iako nije bila uključena u istraživanje, dr Čeng je istakla značaj ovog istraživanja:
„Studija pruža veoma detaljne informacije o tome da, iako je većina nas relativno neaktivna tokom većine dana, čak i male promene mogu doneti veliku razliku“, rekla je u e-mailu.
Šta pokazuje istraživanje?
Studija je pokazala da je prosečan sredovečni adult bio neaktivan oko 11 sati dnevno, provodeći prosečno 3 sata u stajanju, 1-2 sata u sporo šetnji i oko sat vremena u brzoj šetnji, dok je za vežbanje, bilo koje vrste aktivnosti, prosečno bilo posvećeno samo 15-16 minuta dnevno.
„Važno je da prepoznamo da je ovo prilično konzistentna slika relativne neaktivnosti koja se može primetiti širom populacije“, kaže Čeng.
Količina fizičke aktivnosti koja može doneti promenu
Iako je studija posmatračka, što znači da može pokazati samo povezanost, ali ne i uzrok, rezultati su „dovoljno ubedljivi da bih se oslonila na njih kada budem razgovarala sa svojim pacijentima o načinima kako da povećaju dnevnu dozu vežbanja i utiču na zdravlje svojih krvnih sudova i dugoročno kardiovaskularno zdravlje“, dodala je Čeng.
Istraživanje je takođe otkrilo da bi veća količina vremena provedenog u sedećem položaju mogla imati lošiji efekat na krvni pritisak kod žena nego kod muškaraca, što je još jedan razlog da žene obrate posebnu pažnju na količinu fizičke aktivnosti.
Zamena sedećeg vremena sa aktivnostima
Kada je sedeće vreme zamenjeno aktivnostima koje nisu vežbanje, poput spavanja, stajanja ili sporog hodanja, nije bilo značajnih koristi za krvni pritisak, rekao je Blođet.
„Zamena sedećeg vremena sa aktivnostima male intenzivnosti, kao što su spavanje, stajanje ili hodanje, zahteva značajnu reorganizaciju vremena svaki dan da bi imalo uticaja na krvni pritisak (ako uopšte),“ rekao je Blodgett u e-mailu. „Fokusiranje na zamenu sedećeg vremena sa manjim količinama aktivnosti ili vežbanja veće intenzivnosti svakog dana može biti ostvarivija strategija.“
Preporuke za vežbanje
Dr. Šin Kurshid, kardiološki elektrofiziolog na Massachusetts General Hospital i predavač na Harvard Medical School, koji nije bio uključen u studiju, savetuje da „pravilo o vežbanju“ bude da treba da budete izdisajni do te mere da vam bude teško da govorite u celim rečenicama.
Na sreću, najveći uticaj primećen je kod onih koji su imali najmanje fizičke aktivnosti, što znači da možete početi postepeno, rekao je Blođet.
„Ako trenutno ne vežbate ili vežbate vrlo malo, ciljajte na povećanje za pet minuta dnevno i nastavite da povećavate kad god budete mogli“, zaključila je Blođet.
