Možda volite da se žalite. Ako je voz bio spor na vašem putu do posla, to je prva stvar koju ćete pomenuti kolegama kada uđete kroz vrata kancelarije. Kad god imate problem, bez obzira koliko je beznačajan, uvek ćete naći vremena da se požalite prijatelju.

Godinama smo mislili da je ovo dobro za nas: kako bismo nastavili sa danom, osećali smo potrebu da izbacimo frustracije iz sebe.

Ali s vremena na vreme nailazimo na ljude koji su „hronični kukači“ — ljude koji kao da pronalaze negativnost u svakoj situaciji. Sa takvim ljudima je iscrpljujuće biti u društvu, a može biti teško voditi produktivne razgovore sa nekim ko uvek polazi iz sumorne perspektive.

Ispostavilo se da žaljenje zaista može biti korisno za naše mentalno zdravlje — ali samo do određene granice.

Eksperti su otkrili kada je dobra ideja da iznesete svoje pritužbe, a kada to može preći granicu i učiniti da se osećate još gore.

Kada je žaljenje zdravo

„Žaljenje može pomoći kada nam omogućava da izbacimo negativne emocije, saopštimo svoje osećaje i započnemo proces rešavanja problema“, kaže dr Keri Kaniti, klinički zdravstveni psiholog u organizaciji „SelfWorks“.

U stvari, istraživanja sugerišu da potiskivanje emocija može biti povezano sa lošim zdravstvenim ishodima, uključujući probleme sa pamćenjem, lošije društvene odnose, pa čak i bolesti srca.

Demencija

„Zakopavanje ili poricanje negativnih osećanja ima svoju cenu“, dodaje Kanitijeva.

Pored toga, postoje prednosti u samom činu razgovora o problemu sa angažovanom, podržavajućom osobom. „Kada neko svedoči našem iskustvu, to nam može pomoći da se osećamo regulisano i povezano, posebno kada ne pokušavaju odmah da to reše ili da nas odvrate od toga kako se osećamo“, kaže Sara Klouz, terapeutkinja u organizaciji „BetterHelp“.

Kada žaljenje postaje nezdravo

Ljudska je priroda da se žalimo. Stručnjaci kažu da je razlika između zdravog i nezdravog žaljenja zapravo u tome koliko često se tome prepuštamo.

„Ako žaljenje postane navika, ono zapravo može početi da preusmerava mozak ka negativnijem pogledu na svet“, objašnjava Kanitijeva. „To može dovesti do veće pažnje usmerene na podsticaje koji izazivaju bes ili strah, što takođe može dovesti do ukupno višem nivou hormona stresa unutar mozga i tela.“

Istraživanja pokazuju da kada se žalimo, naš mozak oslobađa kortizol — hormon stresa, koji u višku može imati štetne efekte na naš san, krvni pritisak, metabolizam i druge ključne telesne funkcije.

Nesanica

U jednoj studiji iz 1996. godine, istraživači sa Univerziteta Stanford otkrili su da žaljenje — ili čak slušanje tuđih žalbi — tokom pola sata ili duže može zapravo da smanji hipokampus, deo našeg mozga odgovoran za pamćenje i emocionalnu regulaciju.

Pored neuronaučnih uticaja, prekomerno žaljenje može pokvariti međuljudske odnose. „Bilo da je reč o supružnicima, roditelju i detetu, ili kolegama, biti na primajućoj strani uporne negativnosti može navesti ljude da se povuku“, kaže Meri Meklaflin, terapeutkinja specijalizovana za odnose. „Ako svaki razgovor postane žalba, ljudi na kraju požele da prestanu da vode taj razgovor.“

Kako izbeći hronično žaljenje

Realnost je da verovatno nikada nećete potpuno prestati da se žalite — niti to morate.

Ključ je u tome da izbegavate žaljenje radi samog žaljenja. Umesto toga, razmislite o tome kako zapravo možete pristupiti problemu koji je pred vama. Nakon što se požalite, Klouzova sugeriše da se zapitate: „Da li se osećam jasnije i više shvaćeno, ili reaktiviram frustraciju i upadam u istu petlju?“

Drugim rečima, da li vam čin izbacivanja frustracija pomaže da se osećate bolje, ili se samo vraćate u istu negativnu spiralu misli?

Razmišljanje

„Uz dovoljno pažnje, naše telo nam često može reći da li obrađujemo iskustvo ili se i dalje držimo aktiviranima“, kaže Klouzova.

Žaljenje sa namerom može nam pomoći da uspostavimo ravnotežu između izražavanja emocija i održavanja pozitivnog pogleda na svet. Kanitijeva preporučuje da u svoju žalbu ugradite reč „i“ ili „ali“. Na primer: „Danas sam jako umoran jer nisam mogao da spavam, ali se takođe radujem odlasku na večeru večeras.“ Na taj način i dalje priznajete negativan osećaj, ali niste u potpunosti fokusirani samo na njega.

 

Bonus video:

Video