Kefir i jogurt bogati su probioticima i hranljivim materijama koje mogu da doprinesu zdravlju creva. Ipak, kefir ima prednost kada je reč o raznovrsnosti korisnih mikroorganizama, objašnjava gastroenterolog dr Vil Bulsjevič.

Kefir sadrži raznovrsnije probiotike

Kefir je fermentisani mlečni napitak blago kiselkastog ukusa, ređe konzistencije od jogurta. Tokom fermentacije, uz pomoć takozvanih kefirnih zrnaca, koja predstavljaju zajednice bakterija i kvasaca, nastaje kefir koji može da sadrži više od 50 različitih vrsta probiotskih mikroorganizama.

Ovi mikroorganizmi mogu da doprinesu ravnoteži crevnog mikrobioma, podrže crevnu barijeru i pomognu varenju.

Kefir može da odgovara i nekim osobama koje imaju netoleranciju na laktozu, jer bakterije i kvasci tokom fermentacije razgrađuju deo mlečnog šećera. Ipak, to ne znači da ga sve osobe sa ovom netolerancijom mogu podjednako dobro podnositi.

Jedna šolja kefira sadrži gotovo devet grama proteina, a dobar je izvor i kalcijuma, kalijuma i vitamina B grupe.

Jogurt isto doprinosi zdravlju creva

Jogurt se proizvodi fermentacijom mleka pomoću bakterijskih kultura, među kojima su Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus.

Istraživanje objavljeno u naučnom radu „Effect of fermentation on the nutritional quality of the selected vegetables and legumes and their health effects“, koji je 2023. godine objavljen u časopisu Life, razmatra kako fermentacija utiče na nutritivna svojstva namirnica i njihovo dejstvo na zdravlje.

Kada je reč o jogurtu, istraživanja ukazuju na to da njegovi probiotski mikroorganizmi mogu doprineti ravnoteži crevne mikrobiote, redovnijem pražnjenju creva i podršci imunskom sistemu. Pojedine studije ukazuju i na moguće ublažavanje simptoma sindroma iritabilnog creva.

Jogurt je, osim toga, dobar izvor proteina i kalcijuma. Na 100 grama običnog jogurta dolaze približno četiri grama proteina, dok grčki jogurt u istoj količini može da sadrži oko 10 grama.

Šta je bolje za stomak?

Gastroenterolog dr Vil Bulsjevič objašnjava da oba proizvoda sadrže žive kulture koje podržavaju zdravlje creva, ali da kefir ima prednost kada je reč o raznovrsnosti mikroorganizama.

„Kefir i jogurt obezbeđuju žive kulture koje podržavaju zdravlje creva, ali kefir ima prednost kada je reč o raznovrsnosti“, objašnjava dr Bulsjevič.

Kako navodi, kefir obično sadrži širi spektar bakterija i kvasaca, što znači da crevnom mikrobiomu može da obezbedi raznovrsnije mikroorganizme. Upravo je raznovrsnost jedan od važnih faktora za održavanje uravnoteženog i otpornog crevnog mikrobioma.

Ipak, to ne znači da treba izbaciti jogurt iz ishrane. On i dalje predstavlja hranljivu namirnicu koja obezbeđuje proteine, kalcijum i korisne bakterijske kulture. Istraživanja pokazuju da i konzumiranje fermentisanih mlečnih proizvoda može imati koristi za zdravlje creva.

Na šta treba obratiti pažnju pri kupovini?

Bez obzira na to da li birate kefir ili jogurt, obratite pažnju na nekoliko stvari:

  • Birajte proizvode sa živim kulturama. Na deklaraciji potražite oznaku „žive i aktivne kulture“.
  • Izbegavajte previše dodatog šećera. Prednost dajte nezaslađenim proizvodima, a ukus po želji obogatite voćem.
  • Uključite ih u svakodnevnu ishranu. Kefir možete piti samostalno ili dodati u smuti, dok jogurt možete kombinovati sa ovsenim pahuljicama, voćem ili orašastim plodovima.

Ako želite da unesete raznovrsnije probiotske mikroorganizme, kefir može imati prednost, piše portal "Eating Well". Međutim, oba proizvoda mogu biti koristan deo uravnotežene ishrane. Najvažnije je da izaberete onaj koji vam prija i koji možete redovno da konzumirate.

Video:

emb 3