Infekcije su povezane sa približno jednim od osam novih slučajeva raka u svetu. Naučnici su izdvojili pet patogena koji nose najveći teret, ali naglašavaju da infekcija sama po sebi ne znači da će osoba oboleti od raka.

Oko 2,3 miliona novih slučajeva raka godišnje povezano je sa infektivnim uzročnicima. To predstavlja približno 12 odsto svih novih dijagnoza raka u svetu, odnosno otprilike svaki osmi slučaj.

Nove globalne procene objavljene su u časopisu „The Lancet Oncology“, a istraživanje je pokazalo da je najveći deo tumora povezanih sa infekcijama vezan za pet najčešćih patogena.

Važno je naglasiti da prisustvo neke od ovih infekcija ne znači automatski da će osoba dobiti rak. Određeni mikroorganizmi, međutim, mogu tokom dugotrajne infekcije da izazovu promene i hroničnu upalu koje povećavaju rizik od pojedinih malignih bolesti.

Helicobacter pylori na prvom mestu

Na vrhu liste nalazi se bakterija Helicobacter pylori, koja živi u sluzokoži želuca i može da izazove dugotrajnu upalu.

Prema procenama istraživača, infekcija ovom bakterijom bila je povezana sa približno 760.000 novih slučajeva raka tokom 2024. godine, što je oko četiri odsto svih novih malignih bolesti u svetu.

H. pylori je izuzetno rasprostranjena, procenjuje se da je prisutna kod približno polovine svetske populacije.

Mnogi ljudi nemaju nikakve simptome, dok kod nekih može da dovede do čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu i da poveća rizik od raka želuca.

Gotovo isti broj slučajeva povezan je sa humanim papiloma virusom - HPV-om.

Istraživači su HPV povezali sa oko 750.000 novih dijagnoza raka, takođe približno četiri odsto ukupnog broja slučajeva.

Određeni visokorizični tipovi HPV-a mogu da izazovu promene u ćelijama i povezani su pre svega sa rakom grlića materice, ali i sa nekoliko drugih vrsta malignih tumora.

Hepatitis B, Epštajn-Bar i hepatitis C

Treći na listi je virus hepatitisa B, koji je povezan sa približno dva odsto novih slučajeva raka.

Hronična infekcija ovim virusom može godinama da oštećuje jetru i tako poveća rizik od razvoja raka jetre.

Sa Epštajn-Barovim virusom istraživači su povezali oko jedan odsto novih dijagnoza raka. Veza ovog virusa sa pojedinim vrstama tumora poznata je već dugo, a novi podaci dodatno potvrđuju njegov značaj.

Petu poziciju zauzima virus hepatitisa C, koji je povezan sa manje od jednog procenta svih novih slučajeva raka.

Kao i kod hepatitisa B, dugotrajna infekcija hepatitisom C može da dovede do ozbiljnog oštećenja jetre i poveća rizik od raka jetre.

Najveći teret nose siromašniji delovi sveta

Podaci pokazuju velike razlike među regionima.

Oko 75 odsto slučajeva raka povezanih sa infekcijama beleži se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Veliki deo ukupnog broja slučajeva zabeležen je u Istočnoj Aziji, gde se javlja približno 42 odsto svih tumora povezanih sa infekcijama.

Među mogućim razlozima navode se razlike u dostupnosti vakcina, ranom otkrivanju infekcija i odgovarajućem lečenju.

Upravo zato su tumori povezani sa infekcijama posebno važni za javno zdravlje, kod dela njih postoje mere kojima se rizik može značajno smanjiti.

Šta možemo da uradimo da smanjimo rizik

Za HPV i hepatitis B postoje vakcine, pa šira imunizacija može da spreči veliki broj infekcija, a posredno i deo tumora koji su sa njima povezani.

Kod bakterije Helicobacter pylori postoji mogućnost testiranja. Ako se infekcija potvrdi, lekar može da propiše odgovarajuću terapiju za njeno uklanjanje.

Za hepatitis C danas postoje antivirusni lekovi kojima se infekcija u velikom broju slučajeva može izlečiti.

Za Epštajn-Barov virus trenutno ne postoji vakcina u širokoj upotrebi, iako su istraživanja i razvoj preventivnih metoda u toku.

Efikasna vakcina protiv H. pylori takođe još nije dostupna.

Infekcija ne znači rak

Ovo je najvažniji deo priče.

Čak i ako osoba ima jedan od navedenih patogena, to ne znači da će razviti malignu bolest.

Rizik zavisi od mnogo faktora, trajanja infekcije, tipa virusa ili bakterije, imunološkog sistema, životnih navika, genetike i opšteg zdravstvenog stanja.

Zato je najveća vrednost ovih istraživanja u prevenciji: vakcinaciji tamo gde ona postoji, pravovremenom testiranju i lečenju infekcija koje mogu dugo da prolaze bez simptoma.

Ako sumnjate da imate neku od navedenih infekcija ili imate tegobe koje traju, obratite se lekaru i nemojte samostalno uzimati terapiju.

Informacije u tekstu služe za informisanje i ne mogu da zamene pregled, dijagnozu i savet lekara.