Pravim imenom Domenika Rita Adriana "Mimì" Bertè, Mia Martini bila je pevačica čiji su se usponi često vrtili oko predrasuda, tračeva i privatnih tragedija, ali i žena koja se znala vratiti jača, pa makar i na kratko.

Rođena je 20. septembra 1947. u Bagnara Kalabri, kao druga od četiri ćerki u porodici Bertè. Njene sestre su Leda, Loredana Bertè i Olivia. Detinjstvo je provela u području Marche, gde se vrlo rano zaljubila u muziku i svet radija.

Godinama kasnije u javnosti su se pojavljivale optužbe o nasilju u porodici. Njena sestra Loredana Berte, i sama pevačica, u televizijskim istupima govorila je o nasilju oca prema majci i svojim sestrama, a navodi se i da je sestra Leda potvrdila deo tih tvrdnji.

Italijanska javnost upoznala ju je početkom sedamdesetih kada je objavila pesmu "Piccolo uomo", nakon čega je postala jedno od ključnih imena italijanske scene. S nizom uspeha, italijanska televizija Rai pozvala ju je da predstavlja Italijane na Eurosongu 1977., na kojem je s pesmom "Libera" osvojila 13. poziciju.

Pozornica Sanrema bila je ona na kojoj je Mia Martini više puta ostavila neizbrisiv trag. Posebno se pamti 1982. kada je s pesmom "E non finisce mica il cielo" osvojila nagradu kritike, onu istu koja je kasnije u njenu čast postala Premio della Critica "Mia Martini".

No ubrzo se oko nje počeo stvarati toksičan narativ tračeva i "maledicenza" (prokletstva), zbog kojih se postupno udaljavala od velike scene, a povratak 1989. zato se često opisuje kao trijumfalni izlazak iz dugog mraka.

Nikada se nije udala, a njen najpoznatiji i najdublji odnos bio je s kantautorom Ivanom Fosatijem. U pitanju je bilo partnerstvo koje je istovremeno bilo i umetničko i emotivno snažno te često opisivano kao intenzivno, ali teško.

Često je tvrdila kako je Fosati bio ljubomoran na njen muzički uspeh, uključujući ljutnju zbog saradnji koje je ona želela ostvariti s drugim muzičarima, kao i to da je navodno želeo da napusti muzičku industriju.

Godinama je patila od bolnih fibroida, no nije htela ići na operaciju kako joj ne bi uticalo na glasne žice. Umesto toga uzimala je poveće doze lekova protiv bolova kako bi se pripremala za novu turneju. Dok se spremala za prve koncerte, dvaput je odvedena u bolnicu (u Acirealeu i Bariju) zbog bolova u stomaku i levom ramenu, no njen tim ignorisao je simptome.

Posle jednog koncerta otišla je u Cardano al Campo, gde je iznajmila stan blizu kuće svog oca, s kojim je poboljšala odnos. Zbog toga što se nije javljala danima, njen menadžer zvao je policiju i tražio otvaranje vrata stana u kojem je boravila, gde je pronađena mrtva 14. maja 1995. godine.

Obdukcija je ustanovila da je preminula 12. maja 1995. od posledica srčanog zastoja izazvanog konzumacijom narkotika, a pronađeni su i tragovi kokaina. Vest je potresla Italiju, a nakon poslednjeg ispraćaja njeno telo je, prema očevoj odluci, kremirano.

Njena smrt ostala je obavijena raspravama i bolnim spekulacijama, ponajviše zbog tvrdnji njenih sestara Lede i Loredane, koje i danas optužuju pokojnog Đuzepea za zlostavljanje te da je Mijino telo bilo puno modrica, zbog čega sumnjaju u rezultate obdukcije.

Danas je Mia Martini mnogo više od diskografije: ona je simbol umetnice koju su publika i kritika volele, čak i kada je industrija znala okrenuti leđa. Nagrada kritike u Sanremu koja nosi njeno ime trajni je podsetnik na to koliko je njena interpretacija bila i ostala merilo kvaliteta.

Video: