To što nije uspeo da osvoji medalju nije uticalo na to da on bude jedan od plivača o kojem su mediji najviše pisali i to zbog specifičnog rituala koji je izvodio pre svake trke, a koji su mnogi uočili prvi put pred start polufinalne trke u Riju.
Kada se rastao sa svojom ženom, Džozef Kondoreli je odlučio da u svom dvorištu sam napravi bazen na kojem će njegov petogodišnji sin trenirati plivanje. Po nekim pisanjima medija Džozef je to uradio kako bi pomogao sinu da uz plivanje, koje je već tada obožavao, lakše podnese to što mu roditelji više nisu zajedno. Ljubav prema plivanju, pomešana sa talentom, učinili su da Santo Kondoreli ubrzo počne da ostvaruje veoma dobre rezultate i da pobeđuje u trkama sa vršnjacima. I dok je u bazenu sve išlo dobro, jedan “problem” je ipak dosta mučio Santa. Naime, on je bio dosta nižeg rasta od svojih konkurenata, pa se pre svake trke po sopstvenom priznanju veoma plašio kada se popne na startni blok i stane rame uz rame sa svojim rivalima. To što je manji od njih urušavalo mu je samopouzdanje i činilo ga veoma nervoznim i uplašenim pre početka trke. Pošto taj strah nikako nije mogao da odagna i pošto ga je on često sprečavao da pruži maksimum, Santo Kondoreli se odlučio da o tom problemu popriča sa ocem, koji je odmah imao rešenje za njegov problem.
- Rekao sam mu kada staneš na startni blok, samo zaboravi na sve i plivaj kao da nema nikog pored tebe. On me je pitao: ‘Kako to da uradim?’ A ja sam mu rekao samo kaži ***eš sve! On me je pre starta naredne trke pogledao u publici i samo smo pokazali jedan drugome srednji prst. On je pobeđivao trku za trkom i mi nismo menjali ritual - objasnio je Džozef Kondoreli medijima kako je sve počelo. “Najvažnije je bilo da se ne brinem sa kim se takmičim. Nije bitno koliko su veliki, koliko su dobri, nije čak bitno ni koliko sam ja dobar, rekao mi je znaš šta:
- Samo ih zajebi, nije bitno ko su oni, ne menja to ništa. Daj mi srednji prst pre svake trke i razmišljaj samo o nama, mi možemo zajedno da pobedimo sve! – objasnio je Santo Kondoreli kako je iz njegovog ugla izgledao taj razgovor sa ocem, posle koga se više nikada nije uplašio konkurencije.
Iako svoju tradiciju nisu želeli da promene, ipak su svoj “pozdrav” pre trke “morali” da koriguju posle jednog neprijatnog incidenta. Naime, pre jedne trke u juniorskoj konkurenciji Santo Kondoreli je krenuo sa svojim ritualom, podigao je visoko srednji prst ka ocu, potpuno nesvestan da ga u tom trenutku snimaju kamere i da ide uživo TV prenos trke.
EPA/ESTEBAN BIBA
Mnogi su tada pomislili da je Santo pokazao srednji prst direktno u kameru i da je on namenjen publici, neki treneri konkurenata mislili su da je namenjen njima i njihovim pulenima, pa su tadašnji treneri Kondorelija morali ozbiljno da popričaju sa njim zbog njegovog “nesportskog” ponašanja.
Ubrzo im je objasnio zašto je to uradio, a oni su razumeli njegov potez, ali i objasnili mu da ipak treba da promeni ili bar malo koriguje svoj ritual, kako ne bi uvredio konkurente ili publiku. Santo je prihvatio tu sugestiju, nije želeo da se odrekne svog rituala, ali je od te trke odlučio da srednji prst češće stavlja na čelo kada ga pokazuje ocu pre trke i da to ne radi pre samog starta, već nešto ranije, kako ne bi bio toliko upadljiv za publiku i medije.
- Učen sam da se opustim pre trke i da ne budem previše napet ili uzbuđen. Taj srednji prst mi je podsetnik da razmišljam samo o tome šta ja mogu da uradim, kako sam trenirao, kako sam se spremao za trku i ni o čemu drugom – objasnio je Santo Kondoreli medijima zašto nije odustao od svog rituala.
- Rekao sam mu da mora da bude pažljiv ako osvoji zlatnu medalju i da ne znam da li i tad treba to da uradi, jer će previše ljudi obratiti pažnju na to - rekao je Džozef Kondoreli pred start Igara u Riju.
Na njihovu žalost Santo nije uspeo da osvoji zlatnu medalju u Riju, a bronzano odličje mu je izmaklo za samo tri stotinke, ali je i pored toga privukao veliku pažnju medija zbog svog vrlo neobičnog rituala pre svake trke. Iako je za mnoge čudan ritual koji Santo Kondoreli izvodi pre svake trke, i u kojem pokazuje srednji prst svom ocu, on nije želeo da odustane od njega i kada je stigao na “veliku pozornicu”, jer mu on pomaže da se usresredi samo na trku, ali i na simboličan način pokazuje šta su sve njegov otac i on postigli zajedno.
