Toni Brekston se oporavlja od stresa koji je doživela kada je saznala da je njen život u opasnosti i da joj je hitno potrebna operacija.
Naime, 55-godišnjoj pevačici 2008. godine je dijagnostifikovan lupus, a zbog komplikacija koje je bolest uzrokovala bila je podvrgnuta operaciji nakon što su lekari otkrili da joj je 80% glavne arterije u srcu bilo blokirano.
Ova autoimuna bolest u kojoj telesni imuno sistem greškom smatra zdrava tkiva stranim napadačima i napada ih umesto da cilja na loše bakterije i viruse i uzrokuje upale koje mogu da zahvate zglobove, kožu, bubrege, krvna zrnca, mozak, srce i pluća, nije nešto što treba da se shvata olako, a i sama Toni priznaje da je kao neko ko je bio hospitalizovan više puta nego što želi da prizna, svesna koliko je važno obavljati rutinske analize urina i krvi kako bi se procenilo kako lupus utiče na njene organe.
Pa ipak, prošle godine je pogrešila neprestano odlagajući analize.
- Stalno sam mislila "ma dobro sam. Biću dobro", ali moj lekar je bio uporan i otišla sam da se testiram u poslednjoj nedelji septembra. Uradila sam specijalizovani test i pogledali su mi srce i videli neke abnormalnosti.
Otkrila sam da mi treba koronarni stent jer je moja leva glavna koronarna arterija bila blokirana 80%. Lekari su mi rekli da sam mogla da imam snažan srčani udar, i da ne bih preživela. Bio je to traumatičan trenutak za mene. Bila sam u šoku.
Sećam se tog dana jer su me grudi često bolele, baš jako. Mislila sam da sam samo tužna jer je moja sestra nažalost upravo preminula i pomislila sam, "Vau, stvarno me boli srce zbog nje", no ispostavilo se da sam, osim što sam bila tužna zbog svoje sestre, imala i ozbiljnih zdravstvenih problema. Moje telo mi se obraćalo, i govorilo mi da nešto nije u redu, ispričala je za People.
Samo dva dana nakon analiza, Toni je imala hitnu operaciju prilikom čega joj je ugrađen stent i nakon čega je u bolnici provela nekoliko dana oporavljajući se.
Iako priznaje da je i samo razmišljanje o tom iskustvu čini emotivnom, danas je jednostavno zahvalna što situacija nije rezultirala fatalnim srčanim udarom.
- Gledam na to kao da je to bio blagoslov za mene, jer mi sada više neće pasti ni na kraj pameti da odlažem analize. Ako je sve što moram da uradim za svoj lupus i zdravlje bubrega da piškim u čašicu ili da dopustim da me bocnu i uzmu malo krvi, mogu da piškim u čašicu i mogu da dam krv. Koliko puta treba da piškim? Koliko bočica krvi je potrebno?, našalila se Toni.
Briga za zdravlje i trauma koja joj je otvorila oči je jedan od razloga zašto je udružila snage s Aurinijinom kampanjom "Get Uncomfortable" uoči maja, meseca podizanja svesti o lupusu.
Ova inicijativa radi na podsticanju i osnaživanju ljudi s lupusom i lupus nefritisom — vrstom teške bubrežne bolesti uzrokovane lupusom, da se ne osećaju nelagodno i da daju prioritet svom zdravlju odlaskom kod lekara i obavljanjem rutinskih analiza kako bi se sprečilo nepovratno oštećenje bubrega.
Toni redovno naglašava da crnkinje i azijatkinje imaju četiri puta veću verovatnost da će da razviju lupus nefritis, a rizik od smrti je zbog toga tri puta veći.
- Važno je da se urade te analize, jednostavni postupci, jer nam je cilj da živimo dugo i da dočekamo starost. Znam da se svi ponekad plašimo da idemo kod lekara. Ja sam se posebno plašila jer imam lupus, i nisam želela da znam. Ali smatram da je to saznanje osnažujuće i mojim lekarima daje kontrolu nad mojim lupusom i zdravljem bubrega. A to je najvažnije, zaključila je, napomenuvši da se sada testira svaka tri meseca.
Nakon 15 godina borbe s bolešću zbog koje se neprestano suočava sa srčanim i bubrežnim komplikacijama, Toni je odlučnija nego ikad da nastavi da podiže svest o lupusu, ohrabrena svime što je morala da nauči na početku svoje bitke.
Sećam se kada mi je prvi put postavljena dijagnoza, čula sam za lupus, ali nisam znala ništa o tome. Nisam znala gde da idem, gde da tražim pomoć, kome da se obratim. Vaši lekari vam govore o tome, ali to samo zvuči kao priča učitelja Čarlija Brauna, znate? Slušate i pitate se o čemu govore. Tako da sam se morala da se edukujem i bio je to prilično zastrašujući trenutak za men. Naterali su me da se stidim uz reči: nemoj nikome da kažeš, nećeš moći da radiš, niko te neće zaposliti. I tako sam sada zagovornik razgovora o ovoj temi. Nema tu mesta sramu - zdravlje bubrega, zdravstveno osiguranje, lupus nefritis - važno je razgovarati o svemu tome, poručila je.
Danas, šest meseci nakon što joj je ugrađen stent, kaže da se oseća dobro i da pomalo napreduje iz dana u dan, hvaleći svoju porodicu čija joj podrška redovno popravlja raspoloženje.
- Postoje dobri i loši dani. Biću iskrena, ponekad me loši dani iznerviraju. Ja nisam super žena. Volim da mislim da jesam. Volim da se osećam kao da sam ta opaka šefica celo vreme, ali ja sam takođe i čovek. A kada mi telo kaže da usporim i opustim se, moram da ga poslušam. Ali uvek nastojim da budem optimistična. Čaša je uvek napola puna, rekla je pevačica.
