Lilijan Dizni, supruga Volta Diznija, bila je izuzetna žena sa odličnim smislom za humor i neverovatnom unutrašnjom snagom.
Lili je smislila ime "Miki" nakon što joj je muž ispričao o novom liku koji je izmislio u vozu od Njujorka do Los Anđelesa.
Upoznali su se na poslu. Bio je januar 1924. i Volt je radio na seriji "Komedije Alise". Ubrzo je shvatio da mu je potreban novi član u timu koji će pomagati u produkciji animacije. Katlin Dolard mu je preporučila mlađu sestru svog prijatelja. Devojčica se zvala Lilijan Baunds i imala je 25 godina. Dolar joj je navodno rekla: „Imam posao za tebe, ali ti govorim o tome pod jednim uslovom: nemoj da se zaljubi šefu“. Dogovor je bio da Lili može da se prijavi za tu poziciju ako obeća da se neće udati za Volta Diznija. Lako je pristala na ovaj uslov, jer nije ni pomišljala da se uda. Nije ni slutila da će stvari ispasti sasvim drugačije.
Lili je odlučila da odpešači na intervju jer je Diznijev studio bio na pešačkoj udaljenosti od mesta gde je živela. Međutim, da bude sigurna, zamolila je svoju nećaku da je otprati do mesta.
Kada je Lilijan prvi put upoznala Volta, on je nosio braon kaput, džemper i pantalone. Mnogo godina kasnije, prisećao se: „Nikad mi nije palo na pamet da ga udarim, čak nije imao ni odelo“. Ponuđeno joj je 15 dolara nedeljno. Prihvatila je ponudu i 14. januara 1924. počela je da radi za Dizni.
„Kada sam prvi put otišla da radim za Volta, slikala sam pojedinačne ramove — u to vreme, naravno, crno-belo. Nisam imala posebnih umetničkih sposobnosti, ali ovaj posao ih nije zahtevao. Sve što je trebalo da uradite je da ga verno kopirate“, rekla je ona u jednom od svojih televizijskih intervjua.
Ipak, svakako je bilo dosta posla, pa je Lili ostala na poslu prekovremeno kao i ostale koleginice. Onda je Volt ponudio da nju i njenu prijateljicu odveze kući. Iako je Lili živela bliže studiju, Volt je uvek prvi ostavljao Ketlin. Čak je i tada uživao u druženju sa Lilian.
„Bila je sitna, veoma ljubazna, plave kose“, prisećao se Dizni godinama kasnije.
Počeci veze
Lilijan je volela da ističe da se nije dobro zagledala u svog šefa sve dok nije počeo da je vozi kući s posla. Vremenom je postala Voltova sekretarica.
„Uopšte nisam imala smisla za umetnost, nisam bila baš dobara sa mastilom i slikanjem. Kasnije mi je Volt dao šansu i zaposlio me kao sekretaricu, ali opet, to nije bila sjajna ideja. Diktirao je, a ja sam pravila previše grešaka - mislim da nije bio zadovoljan sa mnom.
Lilian nije shvatila da se njen šef jednostavno zaljubio u nju. Zato joj je dao još jednu šansu.
Bilo je to jedne takve večeri, kada su Volt i Lili do kasno radili na nekom projektu, Volt je iznenadio Lili tako što se iznenada nagnuo nad nju da je poljubi. Tada je shvatila da nije jedina koja oseća nešto više. Od tada su bili nerazdvojni.
Lilian se u jednom od intervjua prisetila smešne priče vezane za prvi susret Volta Diznija sa njenom porodicom. Očigledno, dugo ga je bilo sramota da upozna njene roditelje, jer je verovao da nema pravu odeću. Jedne večeri upitao je Lilijan: „Ako kupim odelo, mogu li da dođem kod tebe i nećeš me se stideti?“ Lilijan je pristala, zadržavajući smeh, a Volt je potrošio čitavih 40 dolara na novu odeću. Pojavio se u njenoj kući u sivom i zelenom odelu na duplo kopčanje. Lili se seća da je "izgledao veoma zgodno" i da se njenoj porodici odmah dopao Volt, a njihova veza je zvanično počela.
Na svom prvom zvaničnom sastanku otišli su da pogledaju mjuzikl „Ne, ne, Nanet“ na Brodveju. Često su nakon toga prisustvovali projekcijama holivudskih filmova ili išli na putovanja. Volt je mnogo vremena provodio i u kući Lilijanine starije sestre, Hejzel Sjuel, gde je živela njegova voljena.
Venčanje
Volt je zaprosio Lilijan Baunds i oni su se venčali u njenoj porodičnoj kući Luiston 13. jula 1925. Na medenom mesecu su bili u Mount Rainier i ostali u Portlandu, Oregon kako bi Lilijan mogla da upozna Voltove roditelje, Floru i Elijasa. Zatim su se vratili u Kaliforniju i živeli u malom, udobnom stanu. Lilijan je dala otkaz u studiju, ali ih je s vremena na vreme posećivala. Volt je često radio do kasno, a Lili je spavala na kauču u njegovoj kancelariji kako bi mogla da provede više vremena sa njim.
Ćerke, Dajana i Šeron, rođene su 1933. i 1936. Dajan je bila Diznijevo jedino biološko dete. Pošto je Lili imala problema da izdrži svoju drugu trudnoću, mlađa devojčica je usvojena.
Život nakon venčanja
Lilijan je jednom rekla za svog muža da je Volt bio „divan čovek u svakom pogledu: ljubazan, nežan, briljantan, pun energije i skroman“. Njegovi zaposleni u studiju, međutim, tvrdili su da je njihov šef, pre svega, bio veoma strog. Mnogi su ga nazivali tiraninom i prisećali se kako je mogao da otpušta svoje crtače za sitnice, a svima nametao gotovo nemoguć tempo rada (njegovi grafički dizajneri su pravili i do 700 crteža dnevno). Dizni nije priznavao praznike, optužen je i za rasizam i antisemitizam. Lili je to sigurno znala, a svedoci kažu da se par često i glasno svađao.
Lili je bila ta koja je najbolje znala da njen muž celog života pati od depresije i da se bori sa zavisnošću od alkohola. Bila je uz njega u najtežim trenucima, bila je emotivna, ali zahtevna. Šaputalo se da je jednom rečju „postavila Volta uspravno“.
Međutim, nervozan, pun kontradiktornosti život uticao je na zdravlje tvorca "Miki Mausa".
Šezdesetpetogodišnjaku je u novembru 1966. dijagnostikovan rak. Lekari su mu odstranili jedno plućno krilo. Dizni je umro nekoliko dana nakon operacije u decembru 1966. od posledica srčanog zastoja. Kremiran je i sahranjen na groblju Glendejl u Kaliforniji.
Lilijan i Volt su bili u braku 41 godinu. Nakon što joj je muž umro, udovica je većinu svog vremena posvetila praćenju njegovog najvećeg dela: izgradnje i razvoja Kal Artsa. Organizovala je stotine akcija prikupljanja sredstava za ovu školu iz poštovanja prema poslednjoj želji svog muža. Učestvovala je i u izgradnji Simfonijske sale Volta Diznija u Los Anđelesu. Nikada se nije preudala i često je komentarisala glasine o svom braku.
„Delili smo divan, uzbudljiv život i voleli smo svaki njegov minut. Bio mi je divan muž i divan i odan otac i deda. Depresivna sam što čujem za nove knjige u kojima neko priča priče koje se nikada nisu dogodile“, rekla je ona.
Lilijan je doživela moždani udar 15. decembra 1997. godine, 31 godinu nakon smrti njenog muža, i umrla je sledećeg dana. Imala je 98 godina.
Lilijan je do kraja života smatrala svojim najvećim ponosom svojih 10 unučadi i 13 praunučadi.
BONUS VIDEO