Vlasnik bajkovitih brkova koji je stihovima i televizijskim pojavljivanjima obeležio detinjstvo mnogih generacija - pesnik, voditelj i prozaista Ljubivoje Ršumović uticao je na „male ljude" verovatno više nego bilo koji lik iz bajke - baš zato što je stvaran.
Čovek iza koga je višedecenijski pedagoški rad na Međunarodni dan dečije književnosti poručuje roditeljima da je od fantastičnog sveta čitanja za decu čak i važnije „ne prekidati ih u igri" - istraživanju izmišljenih svetova koje sama stvaraju u glavama, piše srpski BBC.
„Da bi stekli iskustvo i pripremili se za život, Bog je ne samo našim, nego i životinjskim mladuncima dao imperativ igre - to simulacija ozbiljnog života i ne treba ih prekidati, jer su u njoj najslobodniji", kaže Ršumović za BBC na srpskom.
Autor je tekstova mnogih popularnih dečijih pesama, koje su se tako duboko ukorenile u pop kulturi da se ime autora zaboravlja - „Deca su ukras sveta", „Miš je dobio grip",„Lako je prutu da se sokoli" i druge.
Ršumović je nastavljač legendarnog pesnika i voditelja Duška Radovića i autor kultnih dečijih TV emisija Hiljadu zašto, Dvogled i Fazoni i fore.
Kaže da i dalje stvara, često provodi dane u prirodi, dok je poslednjih godina u sebi otkrio i „novu vrstu patriotizma - ekološki".
Ršumović je za mnoge simbol najdražih sećanja iz detinjstva.
Mame su im čitale njegove pesme pred spavanje, sa televizije ih je redovno pozdravljao u emisijama Poletarac i Hiljadu zašto koje su deca gledala barem sa istim onim zanimanjem sa kojim su njihovi roditelji slušali vesti.
Verovatno nema škole u Srbiji gde se barem jednom na školskoj priredbi nije začula pesma Deca su ukras sveta.
A skoro svi napamet znaju i Deset ljutih gusara („...došlo u moj krevet/Jedan pao s kreveta, ostalo ih devet") i Babaroga („Ima jedna pećina stroga u kojoj živi Babaroga") za koje je na Ršumovićeve stihove muziku napisao pokojni kompozitor Zoran Rambosek.
Poruka o tome da decu treba od malena uvažavati mnogima je u pamćenje urezana kroz njegove stihove:
„Dete treba da posmatraš, al' mu nemoj na put stati, što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati".
Ršumović smatra da se deca „najbolje vaspitavaju ličnim primerom".
"Ali ako želiš da ti dete bude dobro, moraš ga naučiti šta je dobrota i razgovarati sa njim kao sa ljudskim bićem, a ne kao sa kucom i macom" , istakao je za medije Ljubiša.
Deca rođena devedesetih Ršumovića posebno znaju po Bukvaru dečijih prava (prvi put objavljen 1996. godine) - knjižici koja se dvehiljaditih naširoko distribuirala po školama u Srbiji.
Ova knjiga trebalo je da deci približi i objasni Konvenciju o pravima deteta Ujedinjenih nacija.
Za tu knjigu Ršumović kaže da je „vrhunac mog pedagoškog odnosa prema mladima".
„Posle toga su me neki roditelji savetovali da napišem i nekiBukvar dečijih obaveza".
Ističe da mu nije bilo teško to da uradi, ali tvrdi da obaveze moraju da se formiraju u porodici, kako dete raste, pa bi sada pre napisao Bukvar ponašanja roditelja", navodi.
„Deca su veliki poltroni, žele da učine svojim roditeljima sve jer ih vole, ali kada im roditelji traže nešto dok se oni igraju u njima radi taj božanski imperativ igre, pa kažu: 'Ne mogu, bre, mama' ili 'Pusti me sad, tata'".
