Ovako je izgledao zahvat SMANJENJA želuca iz iskustva Dejana Milićevića: Poznati fotograf imao je 143 kilograma kada se odlučio za odlazak "pod nož"

Pre nego što je doneo konačnu odluku da ode na operativni zahvat smanjenja želuca, Dejan Milićević je sa 143 kilograma na raznorazne načine pokušao da izgubi višak kilograma. Kako sam kaže, angažovao je nutricioniste, trenere, bio na različitim režimima ishrane, ali su rezultati ili izostajali ili bili prilično minimalni.

U decembru 2019. godine na Institutu u Sremskoj Kamenici podvrgao se operaciji želuca. O svom iskustvu Dejan je govorio za HELLO!.

Alo

- Ogromnu zahvalnost dugujem dr Miroslavu Iliću i osoblju Instituta u Sremskoj Kamenici. Reč je o Klinici za plućne bolesti, odsek za resekciju želuca. Bili su divni prema meni. Kada sam video sa kojom sigurnošću doktor istupa i kada mi je sve lepo predočio, poklonio sam mu bezrezervno poverenje. Laparaskopska operacija trajala je sat i dvadeset minuta, sve je prošlo u najboljem redu, a za “uspomenu” su mi na stomaku ostala tri mala ožiljka u vidu krstića koja će s vremenom izbledeti. Nema velikih rezova, a pravo da vam kažem nije me ništa bolelo. Posle operacije sam neko vreme imao osećaj gorušice, koji se uz adekvatnu terapiju i ishranu brzo umirio. Po izlasku sa odeljenja intenzivne nege, gde sam proveo 24 časa, odmah sam krenuo u šetnje kako bih aktivirao organizam. Posle dva dana otišao sam kući, petog sam se vratio na posao, i novi život je mogao da počne.

- Oni koj se vode mišlju “smanjio sam želudac, mogu da nastavim da jedem po starom” na pogrešnom su putu. Prvo, kada vam odseku i bace u kantu dve trećine želuca, dobro ćete razmisliti šta vam je činiti sa preostalim delom. I da pokušate da nastavite sa hamburgerima i slatkišima, nećete moći, jer će organizam odbijati “džank fud.” Da mi je neko rekao da ću gledati u čokoladu bez želje da je okusim, ne bih mu verovao. Probao sam u par navrata da pojedem po kockicu, ali sam svaki put osetio laganu mučninu. Jednostavno, “odmilila” mi se. U prvoj nedelji unosi se samo tečnost, zatim se preko pasirane hrane polako vraća na čvrste obroke, a u šestoj nedelji dozvoljeno je malo eksperimentisanje namirnicama kako bi proverili reakciju organizma. U početku mi je sve bilo čudno, a sad sam se već navikao na novi režim ishrane. U restoranu pojedem trećinu porcije, ostalo zamolim da mi zapakuju, pa kod kuće dovršim u nekoliko navrata. Prosto, ne mogu da pojedem više od količine koja stane na dlan. Pridržavam se saveta lekara da jedem manje porcije, četiri do šest puta u toku dana, sa pauzama od dva sata. Šećer i začinjenu hranu izbegavam u širokom luku. Dan počinjem uz smuti, a na meniju su povrće, beli sir, sve vrste potaža i rižota.

Na konstataciju da bez sujete govori o intimnom životu, kaže da na prvo mesto stavlja svoju i dobrobit ljudi koji su u situaciji u kojoj je i sam bio.

- U bolnici sam video toliko debele ljude da su se bukvalno “razlivali” preko kreveta. Srećom, nisam stigao do te faze, ali svakom je njegov problem najveći. Ako će moja priča biti od koristi nekome ko je sve probao, a nije uspeo da smrša, mogu da kažem “vredelo je”. Zlonamerni će se možda smejati ovom intervjuu, ali ima i onih koje ću motivisati da kažu: “Kad je mogao ovaj čovek, mogu i ja”. Sa pedeset godina počeo sam pravilno da jedem, pažljivo sažvaćem svaki zalogaj pre nego što ga progutam, nema više grickanja u prolazu i “s nogu”, nema prostih šećera...

Kao što je doktor predvideo, holesterol, šećer i pritisak su se vratili u granice normale, kaže Dejan.

- Pokretniji sam, mogu da čučnem, kolena me više ne bole kad sam u kolima duže od jednog sata, nemam glavobolje, smanjila se ukočenost mišića, produžio sam rutu kojom šetam psa... Imam osećaj kao da preživljavam drugu mladost. Poslednji put sam manje od sto kilograma imao na maturi, pre trideset godina.

BONUS VIDEO