Tokom života, Kafka je objavio dve zbirke kratkih priča i nekoliko priča u tadašnjim književnim časopisima. Međutim, većina dela objavljena je tek nakon njegove smrti. Pre nego što je umro. Kafka je naredio svom najboljem prijatelju Maksu Brodu da spali sve rukopise, prenosi Istorijski zabavnik.
Brod ipak nije ispunio Kafkin zavet i objavio je sva njegova dela jer je u njima prepoznao ogromnu književnu vrednost.
Profimedia
Kafkini najpoznatiji romani “Proces”, “Amerika” i “Zamak” su objavljeni posthumno. Ovi kultni romani i danas inspirišu pisce, čitaoce, umetnike i filozofe.
Poslednje delo
“Zamak” je poslednji poznati Kafkin rad.
Priča prati protagonistu po imenu K koji se doseljava u malo selo i očajnički pokušava da stupi u kontakt sa misterioznim seoskim vlastima koje upravljaju selom iz utvrđenog zamka.
Roman je karakterističan po neverovatno mračnoj i jezivoj atmosferi, a prisutni su Kafkini lajt motivi o ljudožderskoj birokratiji i apsurdnosti postojanja.
Kafka je započeo pisanje “Zamka” 1922. godine inspirisan planinskim odmaralištem “Špindleruv Mlin” koje danas pripada Češkoj. U to vreme završavao je svoj poslednji roman uprkos činjenici da je bolovao od teškog oblika tuberkuloze.
Umro je od opake bolestri dve godine kasnije u svojoj četrdesetoj godini. Zbog iznenadne i brze smrti roman je ostao nezavršen, a poslednja rečenica prekinuta je na pola.
– Pružila je drhtavu ruku K. i naterala ga da sedne pored nje, jedva je govorila, bilo je nemoguće razumeti šta priča, ali ono što je rekla… – bila je poslednja Kafkina zapisana rečenica.
Delo završeno nakon smrti
Nekoliko meseci pre smrti, Kafka je rekao svom prijatelju Maksu Brodu da će se roman završiti smrću glavnog lika koga će vlasti neobičnog sela posthumno proglasiti za novog stanovnika.
Brod je završio delo i objavio ga 1926. godine. Roman je u početku bio slabo primljen, ali je u tridesetim godinama doživeo neverovatnu popularnost. Kao vlasnik Kafkine književne zaostavštine, Brod je donirao originalni rukopis Oksfordskom Univerzitetu, kako bi ga studenti detaljno proučavali, piše portal Vintage news.
Srećom, Brod je prepoznao Kafkinu genijalnost i odlučio da je podeli sa svetom.
BONUS VIDEO
