Bio je najuspešniji špijun tokom Drugog svetskog rata, dupli agent kome su verovali i Čerčil i Hitler, i verovatni uzor za čuvenog agenta 007 Ijana Fleminga, prenosi Blic.
Od 1940. do 1943, u više navrata, u njemu je odseo Duško Popov, u hotelske knjige upisan kao Jugosloven, a po stilu i maniru čovek naviknut na skup život. U Estorilu je čekao let za London gde je, tvrdio je, imao neka važna posla.
Ako neko nije izgledao kao tajni agent, to je bio Popov. Špijun treba da je diskretan, neprimetan, a on kao da je nastojao da privuče pažnju. Bio je boem i ženskaroš, skandalozni troškadžija i redovni gost kazina i balova na rivijeri. Međutim, Popov jeste bio tajni agent. Radio je za nemačku obaveštajnu službu.
Abver i u nekoliko navrata je iz Portugala za njihov račun putovao u London. Za taj posao bio je odlično plaćen, što objašnjava i njegov raskalašni životni stil.
Zapravo, Popov je bio, u najmanju ruku, dvostruki špijun. Osim za Nemce, on je radio i za britansku obaveštajnu službu MI6. Čim bi stigao u London, stupao bi u kontakt sa britanskim kontraobaveštajcima i od njih dobijao sve informacije i dezinformacije za koje bi želeli da stignu do Nemaca. Tek pošto bi sa Englezima pripremio odgovore na sva moguća pitanja koje bi Nemci mogli da postave, on bi se vraćao u Lisabon. Obe strane su ga odmah upozorile da se u avanturu upliće na sopstvenu odgovornost i da, ako bi bio uhvaćen, ne bi mogao da računa ni na koga. Nije se uzbuđivao.
Popov je tokom rata u nekoliko navrata putovao za London, i jednom u SAD. Kako Nemce tako i Engleze koštao je jako puno novca. Njegove usluge nisu bile od velike koristi ni za jednu stranu. Jeste, predvideo je japanski napad na Perl Harbor, ali ga je J. E. Huver, tadašnji načelnik FBI, saznavši da je Popov svoje tajno ime Tricikl dobio zbog sklonosti ka trojkama u krevetu, diskvalifikovao kao nepoverljiv izvor. Da, to je onaj isti Huver za koga se pričalo da je u slobodno vreme voleo da se presvlači u žensko po orgijama. Triciklova su se predviđanja nažalost ostvarila. Pogrešna Huverova procena koštala je Ameriku mnogo života. Takođe je doprineo velikoj dezinformacionoj kampanji koja je odvukla pažnju nacista od savezničkog iskrcavanja u Normandiji, ali u njoj nije bio ključni igrač.
U to doba Ijan Fleming, tvorac proslavljenog Džejmsa Bonda, bio je mobilisan za obaveštajnu službu britanske mornarice. Flemingov posao, međutim, bio je pre svega administrativni. U Lisabon je dolazio dva puta, službom, jednom na putu u Severnu Afriku, drugi put za Ameriku. Fleming je govorio kako je na njega poseban utisak ostavila jedna noć u estorilskom kazinu. Po njegovim tvrdnjama, on se tada, ponesen patriotizmom, do pred zoru kockao sa visokim nemačkim oficirima, da bi na kraju sve izgubio. Sećanja njegovog saputnika na isti događaj bila su unekoliko drugačija. Po njegovoj priči Fleming je odmah izgubio sve pare, a za stolom nije bilo Nemaca. Treća verzija priče o istoj večeri pojavila se u memoarima Duška Popova 1974. On tvrdi kako se u kazinu susreo s Flemingom, i kako je pred njime izveo jednu od svojih šmekerskih bravura, što je ovoga inspirisalo da izmisli agenta 007.
Fleming je umro bogat i poznat. Iako je bio loš špijun i još gori pisac, aerodrom u Kingstonu na Jamajci nosi njegovo ime. Popov ga je nadživeo. Menjao je žene, zanimanja i mesta boravka, da bi se skrasio u južnoj Francuskoj. Jedan moj poznanik, a njegov rođak, pričao mi je kako je kao dečak sa roditeljima išao u Provansu u posetu deda-stricu Džejmsa Bonda. Zatekao je Popova kako sedi na pragu kuće, sasušen od maligne bolesti u uznapredovalom stanju, ogrnut kožnim gunjem, i greje se na jesenjem suncu. Umro je u Londonu, 1981.
BONUS VIDEO