Frano Lasić je imao samo 24 godine kada se 1978. na filmskom nebu pojavio kao mladi gospar Niko u filmu „Okupacija u 26 slika“ Lordana Zafranovića. Kao debitant igrao je bezbrižnog mladića iz stare dubrovačke porodice koji preko noći upoznaje tamnu stranu života i ljudi. Publika ga je takvog zavolela i prihvatila, a malo ko je znao da je već tada bio diplomirani inženjer mašinstva.
U vreme kada to nije bilo uobičajeno, roditeljima je za ponos ostavio tu diplomu, napustio Dubrovnik i otisnuo se u beli svet po neka nova znanja. Za čuvenu Fulbrajtovu stipendiju saznao je iz crtice u novinama tokom leta avionom iz Zagreba za Beograd, i otišao da studira glumu čak u Los Anđeles.
Kao što se od detinjstva bez straha jedrilicom otiskivao na uzburkano more, tako je i tada zaplovio neizvesnim vodama filmske i muzičke umetnosti, kojima i danas plovi na svoj način. Gospodstveno, tiho i odmereno nosi oreol dubrovačkog gospara. Ko ne zna šta to tačno znači, evo objašnjenja Franovog slavnog sugrađanina, Iva Vojnovića, jednog od najvećih dramatičara hrvatske književnosti: „Ko je gospar je gospar. I punktum“.
Na sebi ima staru i pocepanu odeću, na glavi vunenu kapu i dugu bradu, zbog koje je još više neprepoznatljiv.
Mada uz fotografije nije postavio nikakav status, njegovi pratioci su, posle početnog šoka, ipak shvatili da se Lasić, očigledno, priprema za novu ulogu. Da li filmsku ili televizijsku, ostaje da vidimo…
