Ona je bila prva žena na mestu premijera u Ujedinjenom Kraljevstvu i to tokom tri uzastopna mandata, skoro 12 godina. U svetu je ostala poznata po nadimku Čelična lejdi, koji su joj nadenuli savremenici, a o vremenu njene vladavine priča se prilikom izbora svakog novog premijera, pošto se ona smatra prvim snažnim i sposobnim liderom posle Vinstona Čerčila.
Margaret Hilda Tačer rođena je 13. oktobra 1925. godine u Grantamu, gradu na istoku Engleske. Otac joj je bio lokalni političar i trgovac Alfred Roberts, a majka Beatris Etel. Pod očevim uticajem, koji je bio gradonačelnik njenog rodnog grada od 1946. do 1947, počela je da se interesuje za politiku, a posle završene ženske gimnazije u Grantamu studirala je hemiju na Univerzitetu u Oksfordu, na koji je primljena posle druge prijave. Kratko je radila kao hemičarka u kompaniji za plastiku, a onda i kao naučnik u oblasti proizvodnje hrane u kompaniji „J. Lyons and Co.”
Politički počeci
Na opštim izborima 1951. kandidovala se kao kadar Konzervativne stranke za mesto poslanika u Donjem domu u izbornoj jedinici Dartfor. Nije uspela da uđe u njega, ali je ostala zapažena kao jedan od najmlađih kandidata i kao prva žena koja se kandidovala. Za vreme kampanje upoznala je bogatog razvedenog biznismena Denisa Tačera, za koga se udala u decembru iste godine. Tada je odustala od karijere u oblasti nauke.
– Jednostavno nije mi se dopadalo da ostajem toliko dugo u laboratoriji. Htela sam da imam direktniji kontakt sa ljudima – rekla je ona u televizijskom intervjuu 1987.
Tanjug/Ap
Sledeće izbore preskače kako bi mogla da se brine o tada dvogodišnjim blizancima, Marku i Kerol, koje je dobila sa suprugom, a godinu dana otkad se porodila, 1954, postala je advokat, specijalizujući se za poresko pravo. U državni parlament ulazi 1959. U njemu je od 1961. do 1964. bila na čelu odbora zaduženog za invalide i penzionere. Konzervativci 1970, na čelu sa Edvardom Hitom, odnose pobedu na izborima, a Margaret u novom kabinetu dobija funkciju ministra obrazovanja. Tokom svog mandata ona se zalagala za ukidanje specijalističkih škola kao što su klasične gimnazije i za uvođenje sveobuhvatnih/opštih srednjih škola. Tada je mislila da ne postoji šansa se žena nađe na mestu premijera bar za vreme njenog života.
– Za vreme mog života neće biti ženskog premijera. Muškarci imaju previše predrasuda – rekla je za ona za jedan medij 1970. godine.
Nastanak nadimka
Ipak, konzervativci gube na sledećim izborima, pa je u pitanje doveden i Hitov status, zbog čega su se u okviru stranke održali izbori za lidera. Jedan od protivkandidata Hitu bila je i Margaret Tačer, koja je pobedila u prvom krugu, nakon čega se Hit povukao, dok je u drugom krugu brojem glasova nadmašila i Viteluva, o kojem se godinama pričalo kao o Hitovom nasledniku. Tako je od 1975. do 1979. Margaret Tačer bila vođa opozicije. Posebnu pažnju javnosti privukla je kada je 1976. održala antikomunistički govor „Britanija se probudila”, koji je zasmetao Sovjetskom Savezu, jer su smatrali da njime pokazuje „tendencije ka svetskoj dominaciji”. Časopis sovjetske vojske „Crvena zvezda” pisao je o stavu Margaret Tačer u tekstu pod naslovom „Čelična dama uspostavlja strah”, aludirajući na njene stavove o Gvozdenoj zavesi, granici koja je simbolično, ideološki i fizički podelila Evropu na dva odvojena dela od kraja Drugog svetskog rata do kraja Hladnog rata.
Tanjug/Ap
Ovaj članak „Crvene zvezde” preneo je „Sandej Tajms”, a Tačerova je novi nadimak i sama prihvatila nedelju dana kasnije, u govoru konzervativcima, gde ga je uporedila sa nadimkom vojvode od Velingtona – Čelični vojvoda.
– Stojim pred vama večeras u svojoj „Crvena zvezda” večernjoj haljini od šifona, nežno našminkanog lica i svetle, nežno uvijene kose… Čelična dama zapadnog sveta – rekla je ona tada i tako zvanično prihvatila nadimak koji je dobila od sovjetskih novinara 1976. godine.
Pre nego što je prozvana Čeličnom damom, bila je poznata po manje laskavom nadimku. Dok je bila ministarka obrazovanja, obustavila je program besplatne podele mleka za đake od 7 do 11 godina kako bi ispunila obećanje konzervativne vlade da će smanjiti troškove. Tada su je politički protivnici nazvali “otimačicom mleka”, a tabloid “San” označio ju je kao “najnepopularniju ženu u Britaniji”.
Čelična premijerka
Posle opštih izbora 1979. Tačerova postaje premijerka Ujedinjenog Kraljevstva 4. maja. Odmah po stupanju na dužnost ona je ograničila ulazak migranata u zemlju i time je ispunila preizborno obećanje, a ograničenje se posebno odnosilo na Vijetnamce koji su brodovima dolazili u velikom broju. Njene najvažnije odluke bile su ekonomske mere koje je sprovela – povećala je PDV, cenu komunalnih usluga i energenata i kamatne stope sa ciljem da se smanji inflacija, smanjila je porez na prihod i iznos koji država odvaja na obrazovanje. Zbog poslednjeg navedenog poteza postala je prvi predsednik vlade u britanskoj istoriji koji je završio Univerzitet u Oksfordu a nije dobio počasni doktorat tog univerziteta.
Tanjug/Ap
Kao premijer donosila je teške i nepopularne odluke, ali je uživala i široku popularnost. Kao uspeh pripisivalo joj se to što je britansku privredu uspela da postavi na zdrave noge. Ipak, period njene vlade bio je propraćen najmasovnijim štrajkovima, privatizacijama javnog sektora i bitnim povećanjem stope nezaposlenosti.
Godine 1982. opredelila se za ratnu liniju i naredila je pomorski napad na Argentince tokom krize na Folklandskim ostrvima. Britanija je taj rat relativno brzo dobila, zbog čega joj je popularnost u Ujedinjenom Kraljevstvu naglo porasla. Na ulicama se slavilo zbog ove pobede, a građani su euforično uzvikivali njeno ime.
Nakon što je svoju stranku dovela na vlast 1979. godine, na reizborima 1983. i 1987. godine ponovila je uspehe. Ostavku na mesto lidera stranke i premijerke podnela je 1990. godine, nakon unutarstranačkih podela zbog pitanja poreza i pitanja koja su se ticala Evropske zajednice. Tada se pisalo da je do toga došlo posle lobiranja evropskih zemalja kojima je smetala premijerkina uzdražanost u vezi sa aktuelnim stvaranjem Evropske unije. Na vlasti je bila 11 godina i 209 dana, što je ujedno bila i najduža vladavina u kontinuitetu jednog britanskog premijera posle lorda Liverpula, koji je državu vodio između 1812. i 1827. godine. Iz Donjeg doma britanskog parlamenta povukla se 1992. godine.
Promena glasa i teroristički napad
Mesecima pre izbora 1979. godine njen savetnik Gordon Ris bio je zabrinut da će glasačima prirodni glas Tačerove biti previše kreštav. Slučajno je u vozu naišao na ser Lorenca Olivijea, koji mu je preporučio svog trenera za glas iz londonskog Nacionalnog pozorišta. Margaret je prošla intenzivan trening kako bi smanjila visinu i usavršila smiren, autoritativan ton koji joj je dobro služio u političkoj karijeri.
U hotelu „Grand” u Brajtonu u Engleskoj, gde je Konzervativna stranka održavala godišnju konferenciju, 12. oktobra 1984. godine eksplodirala je tempirana bomba, koju je nedeljama ranije podmetnuo pripadnik Irske republikanske armije. Eksplozija je oštetila kupatilo u njenom apartmanu, ali premijerka je u tom trenutku bila u susednoj sobi, te je ostala nepovređena.
Tanjug/Ap
Bomba je odnela pet života, a među preminulima je bio i član parlamenta. Iako je obezbeđenje Tačerove želelo da se ona odmah vrati u London, insistirala je da održi svoj govor kako je planirano i to samo nekoliko sati nakon eksplozije.
– Činjenica da smo se sada okupili ovde, šokirani, ali sabrani i odlučni, znak je ne samo da ovaj napad nije uspeo, već da će i svi pokušaji uništavanja demokratije terorizmom propasti – rekla je tada kolegama iz stranke.
Od tada je živela uglavnom povučeno, ali se njena porodica pominjala nakon hapšenja sina Marka zbog utaje poreza, kome su mediji pripisivali i brojne ljubavne afere.
Tanjug/Ap
Baronica Margaret Tačer umrla je 8. aprila 2013. godine od posledica moždanog udara. Britanski premijer Kameron saopšio je da je zemlja „izgubila velikog vođu”, dok je kraljica Elizabeta II saopštila da je tužna zbog vesti o smrti baronice Tačer i da će uputiti privatnu izjavu saučešća njenoj porodici.
Mediji širom sveta pisali su o njenoj smrti, osvrćući se na ono što je uradila tokom života. Jedni su objavljivali hvalospeve, a drugi su kritikovali njene poteze. Jedan deo Britanaca opraštao se od nje, dok je druga polovina Ostrva slavila zbog toga što je “konačno dala ostavku”, kako je pisalo na jednom od transparenata koji su na dan njene smrti nosili njeni protivnici.
Tačerova je unapred isplanirala svoju sahranu i nije želela državni ispraćaj, pa je sahranjena samo uz pune vojne počasti i crkvenu službu u katedrali Svetog Pavla 17. aprila.
