Đuza je igrao u više od 140 filmova i serija, a o svom privatnom životu retko je govorio. Stojiljković je takođe pozajmljivao glasove junacima brojnih crtanih filmova, ali je ostao najviše upamćen kao Patak Dača, Pepe le Tvor, Optimus Prajm iz Transformersa i Rafaelo i Leonardo iz Nindža kornjača.
Sa svega 12 godina je ostao sam sa majkom koja je radila kao učiteljica u Ražnju, gde su se borili za egzistenciju. Živeli su u trošnoj kući.
Sa svega 16 godina odlazi na Ujedinjenje saveza antifašističke omladine Srbije, potpuno bos. Od Niša do Beograda išao je golih nogu.
Ono što ga je posebno bolelo jeste činjenica da nije imao dece.
- Nemam dece. Ona mogu da naprave velike probleme, ali ipak daju i povoda da možeš da brineš. Produžetak vrste, šta ja znam. Mislim da je najteže, bar meni, biti sam. To je užas jedan. Kada mi je umrla žena Olgica Stanisavljević, preselio sam se u stan preko puta našeg, jer u njega više nisam mogao da uđem. Prva tri meseca posle njene smrti proveo sam kod oca i majke u Kruševcu. Olgica i ja bili smo zajedno još iz gimnazije. Ne postoji prva, druga ili treća ljubav, postoji jedna koja se pretvara u veliko prijateljstvo. Inače, ako toga nema, to i nije bila ljubav - govorio je Đuza.
Ali nakon par godina od smrti supruge, Đuza se oženio sa Dušankom Vranjanac.
Početkom oktobra 2014. godine Đuza je doživeo moždani udar. Iz Kliničkog centra prebačen je na Institut za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici. Krajem maja 2015. godine Đuza je prebačen na Kliniku za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, gde je i preminuo 17. juna 2015. u 86. godini.
BONUS VIDEO
povezane vesti
