Olivera Balašević rođena je 29. aprila 1959. godine u Zrenjaninu. Večito aktivna devojčica, svoju sportsku karijeru započela je na gimnastičkim treninzima kojima je ostala posvećena punih 11 godina. Ostvarila je brojne uspehe, takmičeći se u četiri discipline, a sigurno je najveći osvajanje olimpijske norme za Igre u Moskvi 1980. godine.
Danas ume da kaže - "ja nisam bivša gimnastičarka, ja sam bivša reprezentativka u gimnastici, a gimnastičarka sam i dan-danas."
Kako je kasnije pisala u svojoj knjizi "Planeta dvorište" imala je ona i draže norme.
"Nema te norme na koju sam se namerila, a da nisam uspela da je ostvarim. Ako od života ne napraviš olimpijadu, kao da u njemu nisi ni učestvovao: pobediti u skakanju s mosta u kategoriji takmičarki do šest godina; trijumfovati u unošenju tri tone uglja u konkurenciji parova sa mamom; izvesti zvezdu na gredi upecanoj u Begeju; prva skočiti “cukaharu”; diplomirati sa najboljim prolaznim vremenom u disciplini majke dva deteta; ne propustiti visinu ni jednog roditeljskog; sa obe unuke ubedljivo, bez potrebe za foto-finišem, pobediti u trci dečijih kolica kroz Zmaj-Jovinu ulicu u Novom Sadu. I sve to samo da bih svim tim neosvojenim i sa po kojom osvojenom medaljom pretopljenom u zlato, pokušala da restauriram i popravim polupani porcelanski tanjir oslikan neoprostivo tegobnim životom moje mame."
Susret sa Đorđem Balaševićem promenio je njene planove, pa tako u Moskvu nije otišla. Kako je već mnogo puta citirano, Đole je prevagnuo kao "peta disciplina".
Foto: Alo
Jednom prilikom je govorila da je to bilo ostvarenje njenog sna.
– Kao gimnazijalka sanjala sam sebe u kući punoj čipke, kako pečem kolače, a jedan dasa tu negde u mojoj blizini piše pesme. Eto, taj san mi se ostvario – pričala je tada uz osmeh i setila se kako je kao dete uz ručak stalno pevala, a majka Pelka joj govorila: „Sine, nemoj da pevaš za ručkom jer će muž da ti bude nem.“ To narodno verovanje se, očito, nije ostvarilo.
Olivera je verovala da su njih dvoje bili povezani i mnogo pre te 1979. godine kada su se sreli. Imali su mladež na istom mestu, njegova sestra bila je starija od njega isto koliko i njen brat od nje... mnogo toga neobičnog se poklapalo.
Tako se Olja odlučila za karijeru supruge i majke, ali nije odolela Đoletovoj želji da baš ona igra Jucu u filmu "Pop Ćira i pop Spira". Osvojio ju je jednom rečenicom - "Mnogo ćeš mi pomoći".
Kasnije se pojavila i u filmovima "Ulični pevači" (1981. godine), "Specijalna redakcija" (iz 1989. godine) kao i u filmu "Kao rani mraz", koji je režirala zajedno sa suprugom 2010. godine.
Gimnastičarka koja je diplomirala DIF u rekordnom roku, sportistkinja koja je uspela da izbori brojne medalje, mama troje dece koji su završili fakultete i izrodili decu, napisala je knjigu "Planeta dvorište" koja osvaja sva srca i ovih dana čeka drugo izdanje.
I dalje, mnogi je najlepše vide u slikama iz Đoletovih pesama i ispovesti, kako skače salto sa pontona u Dunav dok joj Panonski mornar čuva češljiće na plaži i gleda u daljinu.
Nakon smrti Đorđa Balaševića nastavila je da piše i sa čitatocima deli svoje uspomene iz života.
Mario Sarafciger
15.02.2022 12:18Ona vole samo uniformisane ,Djole bese samo neko ko je obezbedjivao novci